Čim je Hvang došao u Beograd, osetila se u vazduhu neka drugačija atmosfera i ljubav prema navijačima. Tako da je ta ljubav oduvek u Ljutice Bogdana bila uzajamna. Usledio je period za rastanak i odlazak u inostranstvo, ali ne i potpuni zaborav crveno-belih.
Prkosi Hvang tradiciji u Fejnordu. Statistika kaže – jedini igrač koji dolazi iz Azije, a koji je nosio dres holandskog tima, bio je Čong-gug Song od 2002. do 2005. godine.
“Song se osećao usamljeno u Roterdamu. Nije pričao engleski i bilo mu je teško. Ipak, igrao je dve sezone u Fejenordu, što je uprkos tim problemima, veoma impresivno. Opet, ukoliko i ne pričaš engleski, bitno je da budeš vedar, otvoren i spreman da učiš” – rekao je bivši fudbaler Zvezde.
Priseća se Hvang nerado i svog ispunjenog detinjstva. Oduvek se vodio onom metodom da radi onako kako mu stariji narede i kažu.
“Sada je drugačije. Kada sam bio dete, morao si da radiš bespogovorno ono što ti trener kaže. U suprotnom – ne igraš. Ali sada, čak i u Koreji, možeš da kažeš treneru ukoliko se ne slažeš sa njim” – dodao je Hvang za “Dee Volkskrant“.
Promenila su se vremena, Hvang je sada zreliji, a samim tim i njegov pristup fudbalu je drugačiji. Poštovanje se kod njega ne menja, ono ostaje.
“Ne pričam puno sa trenerima, radim ono što mi se kaže. Naučio sam tako da funkcionišem kod svih trenera u svim zemljama gde sam igrao. Moramo da poštujemo trenere koji treniraju azijske igrače u Evropi. Takođe, poštovanje mora da bude obostrano, jer je azijskim fudbalerima veoma teško da dođu u novu kulturu, pogotovo ako ne pričaju engleski jezik. To je bukvalno preživljavanje” – zaključio je Hvang.
