Karlik Džons, košarkaš Partizana, govorio je za Meridian Sport o atmosferi u Evroligi, podršci porodice, značaju pobede protiv Cedevita Olimpije, i očekivanjima od predstojećih utakmica.
„Mnogo mi je značilo što je bio tu, prešao veliki put da bi me video kako igram. Uvek je uz mene, na svakom koraku mog putovanja“, pričao je Džons o prisustvu svog oca na utakmici.
Istim glasom, punim ponosa, nastavio je priču:
„Nikada pre nije bio ovde. Nikada me nije gledao uživo kako igram Evroligu. Pokušao sam da mu objasnim da je ovo nešto potpuno drugačije, da ovakvu atmosferu nikada pre nije video, niti će videti bilo gde drugde. Znam da je bio veoma uzbuđen zbog toga.“
Kako je i sam rekao – ovo je bio prvi put da su ga roditelji gledali kako igra Evroligu. Jednostavno, nikada pre nije igrao u tom takmičenju. Sada, posle nekoliko meseci, gde može da postavi Evroligu u svom dosadašnjem iskustvu?
„Morao bih da kažem u top tri. Ipak su Olimpijske igre bile nešto posebno za mene, odrastao sam gledajući ih. Da, sanjao sam NBA, ali sam znao da ću u nekom trenutku u tome i uspeti, ali Igre su bile verovatno poslednje na šta sam mogao da pomislim da ću zapravo da ostvarim.“
Južni Sudan je doveo do četvrtfinala Olimpijskih igara u Parizu. Gledali smo ga čak i u duelu protiv Srbije u Lilu.
„Tako da, Olimpijske igre, NBA, sada Evroliga. Tako bih rangirao“, kaže Džons.
Uz dodatak:
„Ali, ova atmosfera ovde… Ne postoji ništa kao što je ovo. Čak i na gostovanjima. Ponavljam, ne postoji ništa! Uživam u prvoj sezoni ovde.“
Utakmicom u Evroligi, u toj čuvenoj atmosferi, otvoriće Novu godinu. Već 3. januara u Beogradsku arenu dolazi Makabi.
„U prvom meču smo pobedili. Makabi je igrao odlično, ali i mi smo, posebno u odbrani. Dobro je što ću igrati protiv nekadašnjeg saigrača, Marijela Šejoka. Uvek uživam da igram protiv njega.“
Pričao je i o tom meču protiv Cedevita Olimpije. Odlici velikih timova da dobijaju utakmice i u kojima su igrali loše. A Partizan većim delom tog meča nije delovao dobro.
„Bilo je teško. Kasno smo se probudili, ali ipak na vreme da dođemo do pobede. Nikome od nas se ne dopada kako smo igrali u prvom poluvremenu. Ali, skupili smo se, nastavili da se borimo do kraja, došli do pobede. Ostali smo pozitivni, držali se onoga što jesmo. Naravno da ovo nije bila naša najbolja utakmica, ali važno je da smo uspeli da se vratimo, da uradimo ono što je trebalo.“
O tom šutu za tri kojim je doneo poravnanje 20 sekundi pre kraja, odškrinuo Partizanu vrata pobede, Karlik je rekao:
„Kao i uvek, verovao sam. Živim za te trenutke. Rekao sam sebi da ću da šutiram… To sam i uradio. Uzimam takve šuteve. Moje samopouzdanje ne ide nigde bez obzira na sve, bez obzira koliko puta sam pogodio, koliko promašio. Nastaviću da šutiram.“
Nije bilo dovoljno da „samo“ on pogodi tu trojku za pobedu, da Braun preseče napad, Bonga pokupi tu loptu, prosledi je Vašingtonu, koji je pogodio iz kontre. Morali su da sačekaju i da Cedevita Olimpija promaši dva šuta za pobedu. Šta je u tim trenucima u glavama, pitamo. Osmeh je prethodio odgovoru…
„Bili su blizu. U tom trenutku sam bio na klupi. Prvi šut se odbio od obruča pravo u ruke momka koji je stajao u ćošku. Samo sam vikao sa klupe. Ali promašio je…“
