Miomir Kecmanović ponovo je obradovao sve ljubitelje tenisa iz Srbije svojim plasmanom u treće kolo Australijan opena. a to nije samo njegov uspeh na tom turniru, već i podsećanje na potencijal koji ovaj mladi teniser nosi. Pobedivši nekadašnjeg člana Top 10, Huberta Hurkača, Kecmanović je pokazao da je spreman za velika dela na svetskoj sceni. Iako se nije prvi put istakao u Melburnu, gde brani prošlogodišnje četvrto kolo, jasno je da Miša ima kapacitet da se bori s najboljima.
Ipak, kao i mnogi drugi srpski teniseri, Kecmanović je suočen s problemom kontinuiteta, koji je dugo bio prisutan u srpskom tenisu. Prepoznatljiv je obrazac – povremeni sjaj, ali i padovi koji onemogućavaju stabilnu poziciju među elitom. Kecmanović je zaista kvalitetan igrač, potencijalno u Top 10, ali nedostatak stalnih dobrih rezultata često ga je sprečavao da napravi iskorak ka najvišim pozicijama.
Sličnu borbu s kontinuitetom imali su i drugi srpski teniseri poput Dušana Lajovića, Filipa Krajinovića i Lasla Đerea, koji su sve pokazivali velike trenutke, ali im je trebalo više da bi se održali na vrhunskom nivou tokom cele sezone. Da li je vreme da se to promeni? Da li je moguće da srpski tenis prevaziđe taj problem i stvori stabilnost koju su mnogi očekivali?
Iako je teško dati konačan odgovor, jedno je sigurno: Kecmanović je sada na pravom putu. S novim trenerom Viktorom Troickim, koji bi mogao da mu pomogne u razvijanju tog nedostajućeg kontinuiteta, Miomir može da ostvari mnogo veće uspehe.
