Nikola Jokić je u emisiji “Road to Gold” podelio svoja razmišljanja o košarci, porodici i životnim vrednostima.
Jokićev put do NBA zvezde bio je sve samo ne uobičajen. Na draftu 2014. godine izabran je kao 41. pik, a trenutak kada je njegovo ime pročitano ostao je zapamćen po nesvakidašnjoj sceni – prenos je bio prekinut reklamom za američki lanac brze hrane Taco Bell.
“Mislim da nikada nisam jeo Tako Bel samo zbog toga”, iskreno je priznao Jokić.
Svoju poziciju na draftu uporedio je sa konjičkim trkama, koje su mu velika strast.
“Znate, na trkama konja postoje svi ti brojevi od 1 do 12. Postoje dobri brojevi, postoje loši brojevi, ali imam jednog prijatelja koji mi je rekao da ne postoji loš broj, već da postoji samo dobar i loš konj. Tako da, šta god da su okolnosti, dobar igrač uvek pronađe način i svoj put.”
Jokićev saigrač Rasel Vestbruk javno je govorio o tome koliko je želeo da igra sa srpskim centrom, a Nikola smatra da su se odlično uklopili.
“Deluje da je savršeno sada sa njim. Mislim da on malo uspori zbog mene i ja ubrzam zbog njega i tada pronađemo perfektnu sredinu. Veoma dobro funkcioniše za nas to. U savršenoj smo situaciji na savršenom mestu. Sada čekamo da stignemo do cilja.”
Tokom razgovora, Jokić se osvrnuo na igrače koji su uticali na njegov stil igre i razvoj karijere.
“Kada sam odrastao, Peđa Stojaković i Divac su bili u NBA ligi. Tu su i Medžik Džonson, Majkl Džordan, Šek, svi ti likovi. Pa tu su Kobi, Lebron… Ali moram da kažem Tim Dankan, Dirk Novicki, volim Trejsija Megrejdija, mislim da je bio veoma talentovan igrač, bio je jedinstven, nije niko mogao da ga čuva. Nikad ga nisam pomenuo, ali hajde da kažem Trejsi Megrejdi.”
Iako je višestruki učesnik Ol-star utakmica, Nikola smatra da bi format trebalo pojednostaviti.
“Jedan dan samo. Sve mora da bude u jednom danu.”
Na pitanje kakvu bi poruku poslao mlađoj verziji sebe, Jokić je dao jednostavan, ali dubok odgovor.
“Radi sve. Radi sve što nisi želeo da radiš zato što si mislio da nije dobro. Uvek se najviše pokaješ u životu zbog stvari koje nisi uradio. Radio bih bilo šta. Jeo, pio, išao negde, radio nešto… Bilo šta.”
Iako je poznat po ležernom stilu van terena, Jokić priznaje da je u poslednjih nekoliko godina postao ljubitelj odela.
“Počeo sam da radim to pre dve, tri godine, mislim da je to profesionalno. Volim da nosim odela, odela su nešto što je najbolji stil za muškarca. Možeš da nosiš bilo kakvo odelo. Sportsko, zvanično, mislim da je to najbolje.”
Opuštanje pronalazi i u video igrama, iako sada ima manje vremena za njih.
“Volim da igram video igrice, igram ih kad god mogu i kad god stignem, kako bih pobegao od normalnog, svakodnevnog života. Imam dvoje dece sad, pa je to malo teže, ali sada imam porodicu i to je najlepše.”
Jokić je istakao koliko mu znači porodica i koliko poštuje ulogu supruge Natalije u odgajanju dece.
“Navikao sam da 1+1 nije uvek dva. Imati porodicu i decu je velika sreća, velika radost, mnogo lepih sećanja. To je posao od 24 sata, posebno za majku. Ja mogu da pobegnem i da igram utakmice u gostima, ali oni imaju praktično posao od 24 sata dnevno. Veoma sam srećan i zahvalan Nataliji i što je imam. Ona ima najvažniji posao na svetu.”
Posebno insistira na tome da njegova deca nauče srpski jezik.
“Starije dete ide u školu gde je engleski glavni jezik. Moji nećak i nećaka su odavde, majka im je iz Amerike. I oni pričaju engleski takođe. Moje mišljenje je da moram da naučim decu da pričaju srpski. Moraju da pričaju srpski. Mislim da je to nešto što je jako bitno. Iako sam strog i mislim da ću biti možda loš tata u nekim trenucima, ali mislim da je to veoma važno i za mene i za njih i da će to biti veoma dobro za njih.”
