Dušan Vukčević, bivši igrač Crvene zvezde, Olimpijakosa, Reala, Sijene, Ulker-a, Milana i Virtusa, otkriva kako balansira između posla i porodičnog života. Na početku razgovora za Meridian sport, ističe da je trenutno u dobrom raspoloženju zbog vremena koje može da provodi sa svojim sinovima, Tristanu i drugim.
„Bio sam malo u Americi. Imam dovoljno vremena da pratim i Tristana i drugog sina. Podelio sam vreme tako. Ne postoji ništa lepše nego gledati svoju decu i biti uz njih dok rastu i sazrevaju“, rekao je Vukčević, naglašavajući važnost porodičnih trenutaka.
Tristan Vukčević, koji se trenutno bori za veću minutažu u ekipi Vašington Vizardsa, sve više ulazi u ritam NBA lige. Njegov otac komentariše njegov napredak, ističući da se oporavio od povrede i sada ima stabilniji status u timu.
„Tristan se super oseća. Našao je svoje mesto, ušao je u njihov program, utakmice, putovanja… Sve je igračima olakšano, takva je NBA organizacija. Zato je i najbolja. Što se tiče njegovog statusa, u poslednja dva meseca je počeo da igra. Bio je malo povređen, mučilo ga koleno, ali se izlečio potpuno. U Americi nema onoga kao u Evropi, da kad te nešto boli kažu: ’Samo uzmi voltaren i na teren’, ’Polomio si ruku? Nije ti ništa!’ Tamo moraš 100 odsto da budeš oporavljen. Ne puštaju te na teren. Ovde svi igrači guraju pod bolom – leđa, prst, noga… Znam to dobro već 30 godina. To postaje navika. Tristan izvrne zglob i ne može dugo da igra, a mi smo navikli da si posle takve povrede za pet-deset dana opet na terenu. U Americi ulažu u zdravlje, u telo i um. Štite tebe, ali i svoj produkt“.
Vukčević ističe i svoju strast prema praćenju košarkaških mečeva, bilo da je reč o Evroligi ili NBA ligi.
„Svako kolo Evrolige, pa onda NBA do 5-6 ujutru. Gledam i sve druge lige, ABA naravno. Evroliga je postala toliko popularna u Grčkoj, da su moji prijatelji opsednuti, posebno duplim kolom. Ovo ne pričam zato što sam je igrao, već vidim kako se radnim danima čeka Panatinaikos, Olimpijakos, ali i Zvezda i Partizan.“
On ističe kako je Željko Obradović postao ključna figura evropske košarke i da ga smatra velikim pedagogom i jednim od najvažnijih trenera u istoriji.
„Apsolutno! Ali, hajde da ne trošimo vreme pričajući o tome šta je Željko osvojio. Obradović je veliki pedagog, profesor. On je sa Dudom Ivkovićem, Svetislavom Pešićem, Božom Maljkovićem napravio odnos prema ovom sportu i kako treba da se igra košarka u Evropi. Svaka država je prihvatila njihove sisteme, oni su diktirali to po stranim zemljama. Ne treba o tome da se šapuće već naglas da se priča. Da ne pričamo šta su radili u Grčkoj“.
Kada je reč o Tristanu i njegovom vremenu u Partizanu, Vukčević napominje da je to iskustvo bilo korisno za njegovog sina.
„Igrao je u ABA dosta, u Evroligi ga je Željko puštao koliko može. Pa nije to priča ’Ne pušta ga Željko da igra’. Što ga ne bi puštao ako vidi da je spreman? Pričam ovo da bi ljudi razumeli na pravi način. Hajde malo da budemo iskreni. Da se ne priča…“ Vukčević želi da svi shvate da nije reč o nepotizmu, već o tome da su mladi igrači, poput Tristana, morali da sazru i steknu iskustvo da bi se nosili sa fizičkim zahtevima i intenzitetom evropske košarke.
Dušan Vukčević takođe ističe da je, uprkos očekivanjima, njegov sin imao vremena da se adaptira i nauči kako da se nosi sa izazovima kao što su povrede i fizička spremnost, koje su ključne za napredovanje u vrhunskom sportu.
