Ljubiša Tumbaković, najtrofejniji trener u istoriji Partizana, u susret 176. večitom derbiju, bio je gost u emisiji “Kafica“ kod Nebojše Viškovića i Gojka Andrijaševića, gde je podelio svoje viđenje trenutnog stanja u crno-belom taboru i razloge zbog kojih duel sa večitim rivalom više ne nosi težinu kao nekada.
Gostovanje je brzo poprimilo formu dubinske analize stanja u klubu iz Humske, uz ozbiljne i emotivne poruke nekadašnjeg stratega.
„Zašto večiti derbi nije događaj kao ranije? Napravljen je disbalans u kvalitetu, na jednoj strani ozbiljna podrška države Crvenoj zvezdi, i to zbog navijačkih opredeljenja. Na drugoj… Partizan više nema autoritet ni u Evropi. Klub je postao prepoznatljiv po mladim igračima i nezavistan od države, nije tražio pomoć. To što su radili Nenad (Bjekoković) i Zeka (Zečević), pre svega, potom i predsednici, najpre Mirko (Marjanović), Boža Martinović, Svetolik Kostadinović, imalo je kapitalnu vrednost. Kad je supstanca počela da se troši i došli ljudi sa svojom, nepostojećom, strategijom i povećanjem duga, sve se srušilo!“, poručio je Tumbaković.
Posebno se osvrnuo na period kada je odlučio da napusti klupu Partizana:
„Otišao sam iz Partizana 2002. godine, u zimskoj pauzi, sa titulom i deset bodova ispred Crvene zvezde. Morao sam! Stavio sam tačku na tu priču. Došao je Mateus, angažovao trojicu stranaca, iako prethodno nikad nisam imao stranog igrača u Partizanu. Srbija danas svoj skauting mora da bazira u regionu iz više razloga, kvalitetni su, jeftiniji, tu su, tvoji i imaju tržišnu vrednost. To je druga tema!“
Govoreći o urušavanju kluba, bio je izuzetno direktan:
„Partizan krenuo u sunovrat! Došao je čuveni Zoran Popović, čovek bez kvalitetne preporuke za predsednika Partizana. Klub su ranije vodili ljudi visokih intelektualnih vrednosti, zapaženog statusa. Reč je o grupi ludi, sa kojom sam se ranije i družio, iako nisam verovao u priču. Doveo sam moje ljude iz sveta glume, Neleta i Bjelu, ‘poginuli’ smo i izašli iz brloga. Nisam prepoznao moj Partizan!“
Tumbaković je priznao da je već godinama fizički i emotivno udaljen od kluba.
„Polako se isključujem iz priče, na stadion Partizana nisam izašao poslednjih osam godina, korektan sam sa aktuelnom konstelacijom, Peđom i Rasimom Ljajićem, Danka sam uveo u tim… Latili su se posla, voleo bih da reše probleme! Očigledno da pokušavaju snagom autoriteta, ali proces povratka Partizana će da potraje. Posrtanje traje od 2012. godine!“
Za kraj, osvrnuo se i na svoje derbije i nostalgiju za vremenima kada je taj susret bio društveni i sportski događaj bez premca.
„Tribine su popunjene, bez obzira, da li se derbi igrao na stadionu Zvezde, ili Partizana. Oktobra 1992. godine, moj prvi derbi, ispratilo je 95.000 ljudi. Na stadionu Partizana – 50.000! Danima sam pripremao konferenciju za štampu, ti događaji bili su posećeniji od današnjih utakmica! Na sajam dođe 500, 600 ljudi! Svi smo živeli za derbi!“
