U svojoj modernoj istoriji, Partizan je zvanično potpisao najzvučnije pojačanje, Džabari Parker će od ovog leta biti stanovnik Beograda. Da li i najbolje, sudiće se po okončanju nastupa sveže dogovorenog krilnog centra u crno-belom dresu.
Svojevremeno, biser američke košarke i polaznik čuvenog univerziteta Djuk, važio je za buduće vodeće lice NBA lige. To nije floskula niti sada neophodna etiketa kako bi se vrednovao realizovani posao. Činjenica je da se od Parkera puno očekivalo i dosta prognoziralo. Nizali su se hvalospevi na račun impozantne fizičke građe, sposobnosti da pokriva više pozicija u timu i različitih funkcija na terenu. Međutim, nekoliko teških povreda odvukli su snove u surovu realnost i naterali velikog talenta da karijeru menja iz korena.
Odlazak u Evropu, poziv Barselone i preuzimanje napadačke palice najavili su novo rođenje. Pokazao je Džabari da je itekako ostalo kremena u upaljaču i da se vatra nije ugasila. Sada je vreme da zapali vrelu beogradsku publiku i doživi potpuni preporod.
O kakvom imenu se radi govori podatak da je Džabari Parker izabran kao drugi pik NBA drafta 2014. Konkurencija te godine je bila zaista ozbiljna. Endru Vigins je proglašen za nosećeg igrača generacije, a ispod Parkera nalazili su se Džoel Embid, Eron Gordon, Zek Lavin, Džulijus Rendl, pa i Dante Egzum, odnosno Bogdan Bogdanović i Nikola Jokić. Stoga, ukoliko pogledamo skoriju prošlost, jasno je da se Džabari visoko kotirao na lestvici prospekata američke lige profesionalaca.
Sada već davne 2012 – dakle u vreme skroz drugačijeg Partizana, prestižni sportski časopis „Sports Ilustrejted“ posvetio je naslovnu stranu upravo Parkeru, nazivajući ga srednjoškolskim čudom viđenim prvi put još od epohe Lebrona Džejmsa na Sent Vinsentu. Iz današnje vizure, komparacije su daleko od realnog dometa igrača, ali je i to sasvim dovoljna potvrda da je Partizan doveo pojavu dostojnu pažnje.
Od stare slave se ne živi i to je posebno iskusio momak iz tvrdog čikaškog distrikta. Na kraju prošle sezone, dok su se sabirali utisci i sređivali računi, Parker je upitan o periodu adaptacije u Barseloni. Novinar je ciljao na njegovu košarkašku sudbinu i verovatno nezamislivu pomisao da će se obreti na evropskom tlu i to ne iz turističkih razloga. Suočen sa sopstvenom situacijom, Džabari je doživeo emotivni slom i počeo da plače, bez namere i moći da se zaustavi. Emocije o nepredvidivoj životnoj putanji i zahvalnost što i dalje može da nastupa na vrhunskom nivou, bile su snažnije od bilo kojih reči. Nevezano za partiju koja je prethodila pitanju (postigao 26 poena, uz šest skokova), time je Parker demonstirao ono važnije – upečatljiv karakter. Svestan okruženja, ličnih ambicija i tuđih predviđanja. Suze su lile kao kod malog deteta kome je period odrastanja izgledao uspešnije od aktuelne sadašnjosti.
Čak i neki drugi komentari koji su se takođe ticali naglog pada u karijeri, ukazivali su da ne posmatra sebe u liku kompletnog tragičara. Nahrano je porodicu, izvadio iz bukvalne bede i obezbedio finansijsku stabilnost. Povrede niko ne može da kontroliše i koga god posmatrali, one su u izvesnoj meri neizbežne.
Nastavio je da ulaže ogroman napor da bi se fizički povratio, te treba reći da ove sezone nije propustio niti jednu utakmicu u Evroligi. Držao je konzistentnost po odigranim minutima i ubedljivo najduže vremena provodio na parketu od svih u ekipi. Za Parkera su se crtale mnoge akcije, pripremali specijali iz tajmauta, predavali ključevi napada kada je neizvesno. Način na koji osvaja teren, a opet sposoban da pogodi iz gotovo nemogućih pozicija, pružali su saigračima dosta prostora. Iako su ga američki medjii upoređivali sa Lebronom, vredi istaći da njegov stil puno više odgovara Kevinu Durentu. Jako retko spušta loptu u dribling, a i takve trenutke rešava u svega par koraka. Šutira visoko preko glave i ne traži idealnu kretnju da bi došao do komforne zone.
Ubojit je napadač i poseduje raznovrsni set veština, od igre leđima do podjednako preciznog arsenala kada je okrenut licem prema košu. Ume da koristi manjak koncetracije odbrane i poput igrača uloge utrči u reket gde je procenat realizacije izvanredan. Pokušaje za tri poena iz kornera doveo je u ravan automatizma, pa će biti interesantno da ispratimo revolveraške obračune Parkera i Sterlinga Brauna – inače saigrača tokom jedne godine u Milvokiju.
Naravno, kao što je znao da veže nekoliko uzastopnih pogodaka, takođe je upadao i u seriju promašaja. U petoj, odlučujućoj utakmici protiv Monaka, imao je 0/9 iz igre, na sredini treće deonice. Jednostavno, dolazak Džabarija znači sigurna porcija uzetih šuteva i tu je samo do njega, da li će poentirati ili ne. Napadački je Parker kompletan košarkaš, apsolutno kohezivan za potrebe Partizana i nedostatak šuterske stabilnosti trenutnog sastava. Osam puta ove sezone, od ukupno 34 meča, ostajao je na jednocifrenom učinku, što govori u prilog poenterskoj konstatnosti dvocifrenih partija. Procentualno je ubacivao gotovo 14 poena, imao 55% uspešnosti za dva, 38% za tri i skoro 80% sa linije penala. Ako uzmemo u obzir da je crno – beli tim često kuburio sa izraženim individualnim predstavama, vlada utisak da će se taj segment anulirati ili bar popraviti po angažovanju nekadašnjeg člana Boston Seltiksa.
Na društvenim mrežama, pomenut je i defanzivni segment, odnosno, istaknuto da Parker odbrambeno nije elitni igrač. Da vas sada ne zamaramo brojkama i statističkim parametrima, tačno je da se Amerikanac primarno orijentiše ka napadu. Reklo bi se, logično, jer savremena košarka živi od efikasnosti šuta i umešnosti postizanja poena sa distance. Partizan je prošlog leta oformio totalno novu ekipu i jednim delom se opravdano bazirao na zaštiti svog koša. Međutim, pokazalo se da to nije bilo presudno u susretima protiv napadački kvalitetnijih ekipa – Pariza i Bajerna koji su završili ispred u konačnom saldu, a po igračkom personalu kotirani znatno slabije. Saznaćemo uskoro status Isaka Bonge, tu su Tajrik Džons i Sterling Braun, pa itekako ima ko da se spusti u stav i zasuče rukave.
Leto po povratku slavnog trenera u matični klub, donelo je, ispostaviće se, istorijske odluke, oslikane kroz potpise Kevina Pantera i Zeka Ledeja. Tandem iz Milana brzo je ušao u srca navijača i ostavio duboke brazde po odlasku iz srpske prestonice. Od pomenutog transfer perioda, slobodno se može konstatovati, nismo videli tako zvučno ime. Partizan je angažovanjem Džabarija Parkera nagovestio velike stvari i postavio jasne ciljeve. Znamo šta to znači kada na klupi sedi Željko Obradović.
