Miloš Teodosić, jedan od najboljih plejmejkera koje je Srbija imala, zvanično je završio svoju izuzetno bogatu klupsku i reprezentativnu karijeru. Vest koja je mnoge ganula do suza došla je u obliku emotivnog pisma, u kojem je Teodosić sabrao tri decenije posvećenosti igri pod obručima – uz zahvalnost, ljubav i oproštaj.
Tokom bogate karijere, Miloš Teodosić je 2010. godine proglašen za MVP-a Evrolige, čak šest puta je biran u najbolju petorku takmičenja, a krunu evropskog klupskog košarkaškog prestiža osvojio je 2016. sa CSKA Moskvom. Sa Virtusom iz Bolonje podigao je Evrokup, kao MVP i najbolji strelac takmičenja, dok je sa istim klubom 2021. godine osvojio i Seriju A, uz dva Superkupa Italije. Osvojio je Kup Radivoja Koraća i AdmiralBet ABA ligu sa Crvenom zvezdom, bio je i dvostruki MVP Kupa Grčke, kao i šampion te zemlje. U karijeri je podizao šest trofeja VTB lige i dva ruska prvenstva.
Kao član reprezentacije, osvojio je tri srebra – na Olimpijskim igrama 2016, Svetskom prvenstvu 2014 i Evrobasketu 2009. Sa mlađim kategorijama je bio prvak Evrope do 16, 18 i 20 godina.
U svom oproštajnom pismu, Miloš Teodosić piše:
„Dragi prijatelji, poštovani ljubitelji i poznavaoci košarke,
Pre svega hvala vam na 30 godina zajedničke borbe, uživanja, radosti i tuge. Došao je trenutak da se oprostim od jedne faze svoje ljubavi prema magičnoj igri pod obručima.
Iza mene, iza nas, je mnogo želje, borbe, odricanja. Osvojenih trofeja, ali i izgubljenih finala.
Sve je to košarka i sve je to život. I ja ne bih ništa od toga menjao, baš sve bih – opet isto!
Hvala mojim Valjevcima, mojoj Srbiji. I svim trenerima uz koje sam imao prilike da učim košarku.
Nisam je (još) naučio do kraja. Razmenjivaćemo znanje i iskustvo još dugo ona i ja. Do kraja života.
Ne bih posebno isticao pojedince, odlučujuće minute, najvažnije utakmice… Jer, svaki od tih „detalja“ (treneri, saigrači) bili su važni za moju karijeru.
Najveća zahvalnost ide mojoj porodici. I najveći ponos je kod njih. U poslednje vreme, shvatio sam da je najveće bogatstvo moje igračke karijere – imaću šta da pokazujem deci! Samo da još malo porastu… Pred njima ću biti i jesam – najispunjeniji.
Ne bih da pravim ličnu grešku na kraju, pa ide jedna grupna poruka: ‘Neizmerno HVALA svakom, ali doslovce, svakom saigraču. Svi ste vi od mene pravili boljeg košarkaša. Pamtim to’.
Svi mi igramo za navijače i zbog njih. Zato, hvala i njima, iskreno i od srca. Prijali su aplauzi i podrška. Kritike motivisale, zvižduci jačali. Bez obzira na klupsku pripadnost, navijač uvek zahteva poštovanje nas zbog kojih su došli u dvoranu.
Tokom karijere nisam mnogo čitao komentare niti obraćao pažnju na društvene mreže, ali sam jako dobro osećao svaki uzdah u hali. I svaki muk. Odatle dolazi inspiracija, zbog toga teraš sebe da budeš bolji.
I sad, da ne odstupim mnogo od sebe, a poznato je da emocije nisam mnogo otvarao za javnost, ovu ipak želim i moram da podelim: želja mi je da se zna kako sam karijeru završio u klubu koji u mom srcu ima – dominantno mesto.
O ljubavi prema Srbiji, igranju za njen grb i pod voljenom trobojkom, rekao sam sve na parketu. Rečima je nemoguće opisati taj jedinstveni, divni osećaj koji još tinja u meni. Moja otadžbina će za mene zauvek ostati najvažnija i najvoljenija.
Još jednom hvala košarko, vidimo se i nadalje, samo bez patika, dresa i šortsa“, zaključio je Teodosić.
Miloš Teodosić ostaje večni simbol vizije, talenta i elegancije u igri. Njegovo povlačenje ne znači kraj priče – samo novi početak, u nekoj drugoj ulozi, ali sa istim integritetom i strašću.
