Poslednjih junskih dana, Isak Bonga se našao usred transfer sage, koja se na kraju nije odužila i donela previše drame. Uprkos izdašnoj ponudi Valensije, nemački reprezentativac ne mrda iz Humske, Partizan je bio ubedljiv u pregovorima i dogovorio novi, dvogodišnji ugovor.
Iako je stigao ispod radara, bez velike pompe i potrebe za sopstvenim isticanjem, brzo je ušao u srca navijača i obeležio sezonu za nama. Dobri vojnik crno–belog fronta, nikada umoran i večno zahvalan, spreman da uđe rov i izvrši naređenje. Spremite šlemove, Isak Bonga ostaje u Partizanu!
Valensija ima more, dobro vino i još bolju hranu. To je grad sa najviše sunčanih dana u Španiji. Ispunjava apsolutno potrebne uslove za dolazak stranca, posebno u ovo sumorno vreme. Međutim, nastup za Željka Obradovića, pred jedinstvenom atmosferom, u klubu koji puno uzima i sve daje, nema cenu. Ponude oba tima su bile izdašne, danima je vladalo nestrpljenje i otvoreno pitanje gde će reprezentativac Nemačke. Pominjale su se prilično ozbiljne cifre, ali i isticalo da će poslednju reč dati igrač. Na kraju, trka u dvoje završila se pobedom trofejnijeg konkurenta, pa će Bonga naredne dve godine braniti boje slavnog beogradskog velikana.
Mada je mnogima ovo ključni potpis tek započetog prelaznog roka, činjenica je da se Bonga nadovezao na ranije izjave rukovodstva. Sterling Braun je produžio ugovor, isto se učinilo i sa Isakom, Tajrik Džons svakako ostaje, dok su male šanse da Karlik napusti srpsku prestonicu. Okosnica ekipe koja je građena tiho i mudro, verovatno ne sasvim planirano i sigurno rizično, dobila je adekvatnu potvrdu.
Prvo rezultatski (davni san će se još uvek snivati) a potom i lično kroz postupke košarkaša i njihovu nameru da ne menjaju poznatu sredinu. Ukoliko uzmemo u obzir da je Partizan često bio samo tranzit za veće ambicije, nema sumnje da se neke stvari rade bolje. Normalno, od stare slave se ne živi, pa je jasno da će pomenuti nosioci dobiti drastično važnije odgovornosti, što je ujedno i privilegija odabranih.
Osiguranjem Bonge, praktično je zatvorena krilna pozicija. S obzirom, da je upravo ta funkcija spona napada i odbrane, reketa i šuta spolja, čini se da je sa razlogom Partizan utrošio toliko sredstava. Fizička superiornost predstavlja pola posla u savremenoj košarci i time se vodio klub prilikom selektiranja sastava. Dolazak Džabarija Parkera, te eksperimentalna akvizicija Dilana Osetkovskog doprinose celokupnom utisku položenog ispita zrelosti čelnih ljudi i uslišanih želja javnosti. Daleko od toga da je priči letnjeg transfer perioda došao kraj. Štaviše, tek slede topli dani i podrhtavanje tla vrućeg beogradskog asfalta.
Nije neophodno isticati koga bi navijači, ponovo, voleli da vide u dresu voljenog tima. Nekada emocije kažu više od reči, a slike iz prošlosti objasne ono što bi dodati epitet mogao da pokvari. Sreća je lepa samo dok se čeka, a kome takva misao bolje stoji od vernih simpatizera Večitih. Berba grožda još nije počela, ali će Partizan uskoro saznati da li su plodovi slatki, ljuti ili kiseli. Do tada, ključeve duše i tela držaće Isak Bonga, Obradovićev džoker iz rukava i karta za Evropu.
Rečima, takođe legende kluba i čoveka čiji je pečat apostofiran kroz karaktere nalik Bonginom, Duška Vujoševića – što je pritisak jači, odskok je veći. Baš tako, od trnja do zvezda, Partizan je obezbedio kapitalno pojačanje u svlačionici i na terenu.
