Alesandro Pajola postao je simbol Virtus Bolonje, klub za koji igra sa posebnom strašću i posvećenošću. Uprkos brojnim glasinama o mogućem odlasku, koje su u poslednjim nedeljama kružile italijanskim medijima, Alesandro Pajola je odlučio da konačno progovori i razjasni situaciju oko svoje budućnosti. U intervjuu za SportWeek, italijanski reprezentativac poručio je da ostaje fokusiran na sadašnjost i da ga priče sa strane ne pogađaju.
“Moji prijatelji mi prosleđuju te glasine: ja se držim po strani, ne želim da se mešam. Moji agenti se time bave, i nisu mi rekli ništa, bar za sada, tako da se smejem svemu tome. Moja filozofija je da živim dan po dan, razmišljajući o sadašnjosti. Imam ugovor koji me vezuje za Virtus do sledeće godine, nemam nikakvu žurbu da pronađem nešto novo.”
Osvrnuo se i na značaj poslednje osvojene titule sa Virtusom, koju smatra posebnom jer je došla u sezoni u kojoj su crno-beli važili za favorite.
“Prva titula je bila prelepa jer je bila neočekivana. Bile su mi to prve plej-of utakmice, a Virtus dugo nije bio u njima. Došli smo kao autsajderi, treći u regularnom delu, i osvojili titulu bez poraza. Ovaj put smo krenuli kao favoriti, pa smo imali dodatni pritisak da stignemo do kraja. Uspeh je zbog toga bio još slađi – ova titula je zaista naša.”
Veliku ulogu u ovom uspehu imao je i Duško Ivanović, trener koji je preuzeo tim u teškom trenutku i uneo stabilnost. Pajola ne štedi reči kada govori o crnogorskom stručnjaku.
“Ivanović je lider. Ima ogromno iskustvo, kao igrač je prošao mnogo toga, poznaje ovaj svet kao svoj džep… Definisao bih ga kao lidera, i to iskusnog, nekog ko zna kako da se ponaša kad dođu teški trenuci. Pokazao je to u martu i aprilu, kada smo prolazili kroz jako mračan period, a on je uspeo da nas podigne i izvuče najbolje iz tih meseci.”
Što se tiče budućnosti, Alesandro Pajola nije isključio mogućnost da jednog dana postane kapiten ekipe, niti da jednog dana zaigra u inostranstvu. Za sada je, ipak, fokusiran na razvoj i napredak u sredini koju poznaje i voli.
“U Virtusu sam svake godine naučio nešto novo, uvek sa istim dresom, ali sa novim saigračima, trenerima, situacijama… Naravno, promena kluba je deo karijere svakog igrača, koja obično traje dugo. Meni se to još nije desilo. Mogao bih da uživam i u inostranstvu, ali isto tako i da postanem neko važan ovde gde već jesam. Navijači u Bolonji su me uvek podržavali. Pritom, imam samo 25 godina, što mi daje prostor da probam nešto novo.”
