Navijači ovaj tim nazivaju Partizanovim bebama, mladi sastav ubire simpatije, među osveženja sigurno da spada i Nemanja Trifunović. Nekako iz drugog plana je iskočio i postao protagonista, u intervjuu za Mozzart Sport objašnjava šta je tajna dobrih igara ovog tima.
,,Mi jedni za druge živimo. Nisam ni mogao da pretpostavim da ću ovakvu atmosferu doživeti u seniorima Partizana. Naravno da mi je bilo lepo u kadetima i omladincima, tamo sam bio sa svojim godištem, ali ovo što se sad dešava u prvom timu je – bajka. Ne znam kako drugačije da objasnim naše odnose. Znate li da idem na trening srećan? A pre i posle treninga smo neprestano zajedno. Kao porodica. Kad je tako, mi smo spremni da poginemo jedni za druge kad izađemo na teren. A i van njega. Još kad vidimo veliki broj navijača koji dolaze da podržavaju decu, bukvalno se naježim.”
Odluka da se da šansa mlađima deluje kao pun pogodak, Trifunović uverava da je atmosfera unutar ekipe sličnih godina sjajna.
,,Znaš zašto se sve ovo dešava? Zato što se mi i van terena družimo! Mi ne igramo za Partizan, mi Partizan živimo. Ima timova gde se momcima smuči da se viđaju svaki dan na treningu, a mi posećujemo jedni druge, čujemo se neprestano, imali smo slobodan petak posle revanša sa Ukrajincima i želeli smo da i tad budemo zajedno. Posle priprema, toliko putovanja, hotelskih soba, mi i dalje hoćemo da delimo naša osećanja. Idemo jedni za druge. U takvim okolnostima stariji igrači samo drže balans i stvarno ih poštujemo, iako nas mlađih ima više,“
