Veljko Paunović je novi selektor reprezentacije Srbije. Posle poraza od Albanije, vest o njegovom dolasku se pojavila u medijima, i u jednom trenutku delovalo je nerealno. Međutim, upornost ljudi iz Saveza dovela je do toga da čovek koji je 2015. godine postao prvak sveta sa reprezentacijom do 20 godina sedne na klupu A tima.
„Od kraja 2015. godine, skoro deset godina nisam bio u Sportskom centru u Staroj Pazovi. Osećam se prijatno kao i tada. Mnogo lepih sećanja… malo sam uzbuđen. Drago mi je što u Sportskom centru vidim ljude sa kojima sam i tada sarađivao, što su i dalje u Savezu i što imamo priliku da ponovo budemo deo zajedničke misije i novog zadatka“, rekao je Paunović u razgovoru za FSS.
Ističe da je prilika da vodi A tim Srbije došla u trenutku kada je mesto selektora bilo upražnjeno.
„Moja dužnost je bila da odgovorim na poziv što je brže moguće, da dođem u Beograd i stavim se na raspolaganje reprezentaciji.“
Privrženost reprezentaciji Srbije je očigledna.
„Bio sam igrač, reprezentativac, ali nisam ostvario san da odigram onoliko utakmica za državni tim koliko sam želeo. Kao trener i selektor, taj osećaj se vraća. Prevashodno zbog ovih momaka koji se nalaze na fotografiji iza nas – sa Novog Zelanda. Možda je ovo i poslednja prilika da se ponovo nađemo na zajedničkom zadatku, kao pre deset godina. Nisin smeo da je propustim.“
Paunović veruje u tim i u svoje igrače:
„Polazim uvek od sebe. Autentičnost, vera u sebe. Kada verujete u ono što radite i u ljude koji vas okružuju, nema potrebe da tražite velike reči i izvor motivacije. To postaje prirodno stanje sigurnosti i samopouzdanja koje se prenosi na celu ekipu.“
Osim što se priseća uspomena sa Novog Zelanda, ističe da se radujem radu i sa novim generacijama igrača koje poseduju šampionski potencijal. Na prvom spisku ima i igrače koji su zbog povreda izostali, ali njihova važnost za tim je neupitna.
Prva utakmica pod njegovim vođstvom biće protiv Engleske.
„Prva utakmica je uvek najvažnija. Maksimalno smo fokusirani na Englesku – reprezentaciju koja je već obezbedila plasman i dominirala tokom kvalifikacija. Nisu primili nijedan gol, njihovi napadači nisu imali milosti. Biće to najteži mogući protivnik.“
Veljko Paunović jasno definiše i filozofiju srpskog fudbalskog identiteta:
„Da budemo organizovani, disciplinovani, hrabri i da pokažemo svoj talenat. To su četiri stuba. Redosled nije bitan, ali tek kada spojite sva četiri, dobijate i onaj peti – pravo da se sreća okrene na vašu stranu.“
O kultu reprezentacije kaže:
„Meni je tata preneo taj osećaj šta znači igrati za svoju zemlju… Taj kult reprezentacije je za mene bio ispunjenje snova. Svaki put kad sam se vratio iz reprezentacije u svoj klub, osećao sam se kao bolji igrač… kao bolji čovek… sa mnogo više iskustva… kao da sam zaokružio jednu celinu.“
Na kraju, posebne reči hvale upućuje svom asistentu Kvintonu Forčunu:
„Kvinton i ja smo se upoznali u Španiji… Bio je kapiten Južne Afrike, ali pre svega je veliki čovek i prijatelj. I priznajem, napredovao je sa srpskim.“
