Danilo Anđušić je u Dubai stigao sa željom da igra, uživa i učestvuje u stvaranju nove košarkaške priče – i sve je to ostvario. Kao važan deo tima Jurice Golemca, proveo je sezonu u kojoj je Dubai zakoračio na scenu Evrolige, ostavljajući svoj trag u istorijskom iskoraku kluba.
Međutim, dolaskom novih pojačanja njegova uloga se smanjila, a time i prostor da bude ono što najbolje zna – šuter sa jasnom misijom i odgovornošću. Zato je odlučio da potraži sredinu u kojoj će ponovo imati minute, ritam i slobodu da igra košarku na način koji ga je godinama definisao.
Anđušić je potpuno otvorio dušu i objasnio svoju odluku:
“Odlučio sam da odem jer nisam igrao. Imao sam letos razgovor sa trenerom Juricom Golemcem o ulozi u timu. Bilo je predviđeno da igram ABA i da uskočim za Evroligu ako bude bilo potrebe kako sezona bude odmicala. Međutim, odigrao sam samo jednu utakmicu u ABA i video da će se teško to promeniti. A mnogo puta do sada sam napominjao da sam u godinama kada želim da igram i uživam u košarci najviše što mogu. Posebno jer osećam da mogu i dalje da igram na vrhunskom nivou. Mnogi su pričali, čak i davali komentare, da treba da iskoristim ugovor, živim život… Kroz karijeru nisam bio taj tip. Nisam mogao da sedim i gledam, kad znam mogu i da bi trebalo da igram”, govori za Meridian Sport Anđušić.
U Solunu ga čeka trener koga već razume, ali nije reč o Bogdanu Karaičiću, sa kojim je sarađivao u Partizanu, već o Igoru Miličiću:
“Igora poznajem, pet meseci sam igrao za njega u Anvilu, znam kakav je i šta očekuje. Razgovarao sam sa njim pre potpisivanja. Prezadovoljan sam. Pričao sam i sa Nikosom Zisisom, direktorom kluba, složili smo se oko mnogo toga. Zahvalan sam mu. Vreme je da ponovo uživam.”
Atmosfera je takođe imala ogromnu ulogu u odluci:
“To me motiviše, mnogo! Jedan od razloga zašto sam baš izabrao Aris. Jesmo gradili u Dubaiju nešto novo, ali ono što ima Partizan, što imaju grčki i turski klubovi… Teško je pronaći negde drugde. Aris je legendarni grčki klub, mnogo titula i veliku podršku navijača. Koliko god je to pritisak, ujedno je i motivacija. Tip sam igrača koji je uvek voleo da igra u punim dvoranama. Radujem se tome. Idemo da se borimo za plej-of u Grčkoj i Evrokupu, da ih obradujemo.”
Priča se zatim ponovo vraća na Dubai – tim koji je, prema njegovim rečima, na nivou retko viđenog talenta:
“Trebalo bi u plej-ofu. Ne može da se prognozira ništa ove godine u Evroligi, ali kvalitetom sigurno zaslužuju. Ovaj tim Dubaija je možda i najtalentovaniji u kom sam bio. A znate s kim sam sve igrao. Kad smo se okupili, na jednom od prvih treninga bilo nas je 16-17. Takav smo trening odradili da sam pomislio: ovo retko ko ima.”
A zatim stiže i poređenje koje su mnogi čekali:
“Ne može da se poredi. Za dobre rezultate je neophodna hemija. A te godine u Partizanu hemija je bila takva da u karijeri teško može da se ponovi. Ja nikad nisam to doživeo. Ovde isključivo pričam o talentu, ali talenat ne osvaja titule. Hemija osvaja. A te godine u Partizanu kad smo igrali kako smo igrali… Meni se u karijeri nikad to nije desilo.”
O padu Partizana koji je usledio sledeće sezone, Danilo govori jednako iskreno:
“I kada su krenuli loši rezultati, imali smo osećaj da će se sezona okrenuti. Umesto toga, svi smo pali. Nije postojala prava energija koju smo morali da imamo. Očekivao sam više i od one sledeće godine, sa najavama i smerom kojim su krenuli. Ne ide to baš tako. Verujem da i sada mogu da okrenu sezonu.”
