Kad god Kevin Panter gostuje negde ili generalno istupi u javnost, uvek je neminovna tema ona koja se tiče rivaliteta večitih i/ili reprezentacije. Drugo pomenuto često na našim prostorima otvara prostor za diskusiju, slično možemo da očekujemo posle gostovanja iskusnog beka Barselone u podkastu Full Court Pasport, potencijalno otvarajući Pandorinu kutiju.
““To se dogodilo još dok sam bio u Crvenoj zvezdi, nisam ga dobio kada sam bio u Partizanu. Bilo je to pre nego što nas je kovid pogodio i ako se dobro sećam u mojoj četvrtoj godini profesionalne karijere. Bio sam u Olimpijakosu kod Dejvida Bleta. Napustio sam ih i otišao u Crvenu zvezdu koja mi je dala pasoš. Sezonu posle sam prešao u Milano i tek posle toga sam otišao u Partizan. Tako da sam ja već imao srpski pasoš, odnosno pre dolaska u Partizan. Uvek sam slušao o tome da imam pasoš i da mogu da igram za nacionalni tim, ali iskreno ne brinem o tome. Drago mi je zbog te činjenice. Počeo sam da shvatam kako funkcionišu stvari u Evropi. Posmatrao sam to kao dobru priliku i nastavio sam da radim”.
Samo na pomen sezone u kojoj se Patizan plasirao u plej-of Evrolige, crno-bela javnost već oseća gorčinu. Pamtiće Panter ceo život taj period, posebno izdvaja odnos van parketa.
“Moja najbolja godina je ona u Partizanu. Mislim na onu drugu u kojoj smo bili Zek, Matijas, Dante, Jam, Danilo, Džejms… Taj tim je sve radio zajedno, bili su tu još Tristan, Trifa, bukvalno smo sve radili zajedno. To je razlog zbog čega mi je to bila i najbolja godina van terena. Bili smo prava familija, ostali smo to i sada. I dalje smo u kontaktu. Imali smo zajedničke momente, izlazili smo napolje svi zajedno. Postojale su situacije u kojima se meni nešto ne radi, ali ću učiniti to jer moj “brat” voli to da radi. To je ono što nas je učinilo toliko bliskim. Prve godine smo igrali Evrokup, a onda smo u drugoj svi već bili zajedno. Naravno tu su i Aleksa i Smajli, znali smo koji nam je sistem. Znali smo Željka i šta on želi od nas. Počeli smo sezonu sporo, a onda smo povukli prekidač i sve ostalo se zna“.
