Pozicija sportskog direktora zahteva ažurnost, Žarko Paspalj je odgovornost prihvatio u teškim vremenima za Partizan. Situacija kakva dugo nije viđena u Humskoj, ponedeljak je dan za rekapitulaciju postignutog i razjašnjenje nejasnoća.
“Da je mene neko pitao ja bih ostao u Partizanu, sledeći sitauaciju. Jedni koji je ostao je Bata Zimonjić, koji je rekao da ostaje tu dok ne dođe novi trener. Kreće priča o treneru, pa utakmica protiv Bajerna. Nikada se nisam sramotnije osetio, uzeli su za pravo da stave u 10 plan. Neću da ulazim da li je bilo nesporazuma između Ostoje i Željka, ali to je bilo sramotno. Desilo se da ti momci shvatili da je situacije van kontrole, pokazali su karakter, možda je to bila reakcija na celu situaciju. Momci su pokazali karaketer i protiv Kluža, protiv Zvezde, gde se desila velika pobeda Partizana. Nadvila se negativna energija, ovo je daleko od dobroga, ali potpuno je jasno da radimo da bude bolje. Želja da se ova sezona ne baci je velika i zajedno tražimo rešenja koaj su bitna, Rešavamo ih svaki dan, to je uvertira za moji 10-15 dana. Ima dosta tema, ljudi se bave svim. Možda je ovo bitna konferencija da vam prenesemo šta vam se dešava. Spremni smo za pitanja“.
Pitanje trenera uvek ostane otvoreno, srećom po Partizan, ono trenutno nije goruće. Ocokoljić već ima svoj pozitivan niz, Paspalj može na miru da rešava sve ostalo.
“Njegovi afiniteti nisu da bude prvi trener, dobili smo četri utakmice, pitanje je šta bi bilo da je otišlo u drugom pravcu. Ogromna zahvalnost Mriku kada nije bilo drugih rešenja, što je prihvatio tim. On će do daljenjeg da vodi utakmice, videćmo ko će da preuzme ulogu. Moram da promenimo sliku sezone, videćemo. Biće interesantno, vodiće tim u sredu, koliko ja znam“.
Nijedna nedaća za Partizan nije laka, idealan trenutak da se Paspalj priseti nekih reči velikana…
“Ovo bi moglo da potraje, tamo 2009. godine je pokojni Duda rekao ‘burazeru, vidiš da nema ovde momaka, nema ko sa njima da radi’. Pričao je to za trenere, to je ukazivalo da se nešto dešava sa našom košarkom. Imamo fenomen reprezentacije i imam utisak da smo zemlja košarke i da to ide tako glatko i da smo super, što nije tako bilo sve ove godine. Svako od nas bi želeo više srpskih igrača, dabogda ih bilo. Partizan i Zvezda su u nebranom grožđu, prate ih 20.000 ljudi u Areni i svi žele pobedu. Prihvatamo strance kao da su naši. Voleli bismo to i sa našim igračima. Pojavljuje se problem da igrače koje imaš, da ne mogu da isprate kvalitet Evrolige. Kako izbalansirati između želje da napraviš igrače, da imaš dovoljno strpljenja, ako su pravi, da postanu to što želimo. I da u isto vreme obezbediš ono što navijači i svi žele, da pobeđuju. Pokušavaćemo naravno, ali nema mnogo opcija. Svi mi volimo, Zvezda je imala generaciju dobrih igrača koje je držala 14 godina, uparila ih sa strancima, to se polako završava. Ne vidim presvetlu budućnost što se tiče košarke. Imam osećaj da ćemo se ovim baviti više kada ne budemo reprezentativno imali šta da ponudimo kao zemlja“.
Očekivalo se da Džabari Parker pokaže više, ali rešenje nije ni drvlje i kamenje na iskusnog krilnog centra.
“Tim će da pretrpi promene, ali idemo dan za dan. Što se tiče, Parkera, veliki je teret za klub, jer nije baš u najboljem stanju. Čovek koji prima toliko para i očekivali smo da to vrati… Možda će se probudi sutra u nekom drugom stanju. Imamo Mirka, duplo kolo, Decembar je težak mese, pa idemo u Beč… Da li će biti novih stranaca, trener… Moraš da se potrudiš i da tog čoveka da ne izgoriš. Postojalo nesreća po pitanju zdravlja, Karlik je veliki čilac ovog tima, ali trebalo je da ranije da se razmišlja d ase ima rezervni plej. Dosta prostora za napredak“.
