Uspomene iz Humske i dalje su jake, Aleksandar Popović se detaljno prisetio svega što je proživeo dok je bio u Partizanu. Trenutno golman Dunajske Strede je u intervjuu za B92 evocirao sećanja na sezonu u kojoj crno-beli sa 98 bodova nisu bili prvaci.
,,Sezona u kojoj smo osvojili 98 bodova, a nismo uzeli titulu, bila je istorijska. Mislim da je presudio ogroman pritisak – i javnosti i unutar kluba. Bio je vrhunski kvalitet ekipe, imali smo i pet bodova prednosti. Iz ove perspektive, jako čudna situacija. Pripreme u Turskoj, a mi smo došli tamo sa ogromnim pritiskom, iako smo bili prvi. Samo se pričalo o tome kada će Zvezda da nas stigne, niko nije verovao da mi možemo da uzmemo titulu. Ni ljudi iz kluba, Stanojevića poštujem kao trenera, ali i on je tada bio pod ogromnim pritiskom, vladala je velika tenzija na pripremama i na kraju je balon pukao i svi smo se ispraznili. Mogu da kažem da to nije bio uopšte fudbalski pritisak na nas igrače. Ispali smo od Fajnorda u Evropi, a to je predstavljeno kao da smo poraženi od nekog autsajdera, a ne kasnijeg finaliste Lige konferencije. Izvukli smo maksimum iz te sezone, ali vreme je pokazalo da je to bila najbolja sezona poslednjih godina.”
Saradnja sa Aleksandrom Stanojevićem je imala uspone i padove, Popović iskreno govori o tom periodu.
,,Iskreno sam osetio. Te sezone kada smo se borili za titulu sam branio standardno, ali znao sam da se Stanojeviću ne sviđa baš što sam u nekim utakmicama prvi izbor, međutim, bilo je tada to pravilo bonusa. Bilo je raznih kombinacija, malo mi je smetalo, ali je funkcionisalo. Bio sam i srećan i nezadovoljan u nekim momentima. Dešavalo se da branim jednu utakmicu u ligi, pa u Evropi, i onda me preseli na klupu, iako sam bio dobar. Jednostavno je hteo da svi budu u fokusu, pa sam se često menjao sa Stevanovićem. Bilo mi je teško, jer posle dobre utakmice budem na klupi. Trudim se da budem timski igrač, i da uvek podržavam sve, rezultati su išli dobro, pa nisam imao ni razlog da se bunim.”
