Novak Đoković je do polufinala Australijan opena stigao uz dva velika obrta sudbine koja su mnogi odmah okarakterisali kao „poklone“. Najpre mu je Jakub Menšik bez borbe predao meč osmine finala, a potom se Lorenco Muzeti povukao iz četvrtfinala, čime je srpski as stigao do svog 13. polufinala u Melburnu. Na papiru – idealan scenario. U praksi, međutim, sve više deluje da ti raspleti nisu doneli samo korist.
Još tokom turnira mogla su se čuti upozorenja da nedostatak pravih, iscrpljujućih mečeva u završnici Grend slema može da predstavlja problem. Među onima koji su to naglasili bio je i Janik Siner, a duel sa Muzetijem pokazao je da takva razmišljanja nisu bila bez osnova. Posle dva seta tog četvrtfinala na semaforu je stajalo 2:0 za Italijana, dok je pored Novakova imena stajala zabrinjavajuća statistika – čak 31 neiznuđena greška.
Đokoviću u tom periodu gotovo ništa nije polazilo za rukom. Servis nije donosio sigurnost, udarci sa osnovne linije nisu imali dubinu i preciznost, a ritern, inače jedan od njegovih najjačih aduta, bio je daleko ispod uobičajenog nivoa. Nije to izgledalo katastrofalno u svakom pojedinačnom segmentu, ali zbirno – nedovoljno za borbu na najvišem nivou.
„Lorenco je definitivno bio bolji igrač danas i zaslužio je da pobedi. Ne znam šta da kažem, ovakve stvari se dešavaju u sportu, desile su se i meni par puta. Ja sam bio na putu kući“, rekao je Novak posle meča, pa dodao:
„Predao mi je čovek u osmini finala, sada sam gubio 2-0 i pobedio… Ne znam šta da očekujem“.
Uoči polufinala, gde ga najverovatnije čeka Janik Siner, Đoković je čak u šali najavio da će „pojačati molitve“. Ipak, realnost je surova – Italijan ga je dobio pet puta zaredom, tri puta na Grend slemovima, a u poslednjih devet setova Novak mu nije uzeo nijedan. Ako se ponovi izdanje iz prva dva seta protiv Muzetija, biće teško govoriti o realnim šansama, koliko god to zvučalo neprijatno.
