Dejan Stanković posle meča na Banovom brdu nije krio zadovoljstvo zbog pobede i povratka na prvo mesto, ali je u svom prepoznatljivom, detaljnom obraćanju jasno stavio do znanja da rezultat nije jedino merilo. Šef stručnog štaba Crvene zvezde analizirao je i dobre i loše strane igre, govorio o tempu, novajlijama, mladim igračima, ali i o sitnicama koje na višem nivou prave razliku između rutine i problema. Uprkos trijumfu nad Čukaričkim, insistirao je na tome da ekipa mora da ostane mirna i da ne poleti prerano.
„Zadovoljni smo, uzeli smo tri boda i vratili se na prvo mesto, što nam je i bio cilj. Još jednom, čestitke Čukaričkom na radu. Iako nisam bio ovde četiri godine, vidim da je klub i dalje stabilan, i dalje jak i da i dalje proizvodi mlade igrače. Uspeli su da naprave jedan miks iskustva i mladosti. Treba to izdržati i uklopiti, jer uvek treba napraviti dobar balans. Znam kako je to, tako da Čukaričkom želim svu sreću ovog sveta, a pogotovo mom prijatelju Matijaševiću. Želim im puno zdravlja, da ih ne zaobilaze pobede i da sezonu završe na što boljem mestu“.
Stanković se potom osvrnuo na ritam igre, koji je bio drugačiji nego u evropskim duelima.
„Ne možemo da biramo utakmice. Ne može da se desi da u Evropi igramo u stopostotnom tempu, a da onda dođemo u prvenstvo i kalkulišemo da li nam se igra ili ne. Zato sam tu, da spremim momke mentalno, fizički i taktički, da u svakoj utakmici ne gledamo protiv koga igramo, nego za koga igramo. Danas je odnos bio kao da je u pitanju evropska utakmica, kao da nam je bila poslednja ili kao da je u pitanju finale posle kog više ništa ne postoji. Tako ćemo se truditi da izgleda svaka sledeća, barem sa moje strane mogu da obećam da ću ih tako spremati.“
Posebno je govorio o novim igračima.
„Što se tiče novajlija, to su dva momka koja su dosta istrpela na ovim našim pripremama jer sam mnogo radio sa igračima koji su bili licencirani za Evropu, pošto su prve dve utakmice bile evropske. Oni su malo trpeli u tom direktnom taktičkom i pozicionom radu i automatizmimau, ali je Ovusu izgledao fenomenalno. Mislim da je on trenutno na nekih 30 do 40 odsto mogućnosti i da će iz utakmice u utakmicu biti sve bolji, pogotovo kad budemo nailazili na protivnike sa duplim ili trostrukim blokom. On je neko ko će moći u zadnjoj trećini da rešava situacije jedan na jedan. Videli ste i Enema, momak je jak, stabilan, prava holandska škola, čuvanje lopte, odlaganje, zadržavanje, napad… Mislim da ćemo sa njim dobiti još jednu odličnu opciju.“ Rekao je Dejan Stanković
Stanković je i mladog beka.
„Mali Avdić je odigrao lepih 35-40 minuta protiv Selte. Dokazao se i protiv Čukaričkog, iako želim da mu „očistim“ još neke stvarčice oko nepotrebnog zabavljanja sa loptom. Treba da uživa na terenu, ali treba nekada i da razmisli gde može da se zabavlja, a gde ne. Bio je fenomenalan. Pohvalio bih sve momke. Imamo ovde iskustva, imamo momke koji daju srce i sve od sebe da Zvezda pobedi. Njima ide ova pobeda. Svaka čast i hvala i navijačima na ovom vetru, kiši, suncu i mećavi. Uz njih smo se osećali kao da igramo kod kuće, poručujem im da dođu i na sledeću utakmicu da nas guraju zajedno do kraja“.
Naglasio je i šta mu je najvažnije.
„Treba momcima dati i samopouzdanje i mirnoću. Nikada neću naljutiti na pogrešan pas, pogrešan šut, loš centaršut ili promašen gol. Jedino na šta ću se naljutiti je odnos. Odnos ne možeš da promašiš. Trku, borbu i zalaganje ne možeš da opravdaš rečenicom da nemaš dan za to. Za to uvek moraš da imaš dan. Možda nećeš imati dan za pas ili za sve ostalo, ali za borbu moraš. Zato se trudim kroz naše vežbe, spremanje utakmice i rad da im ulijem što više samopouzdanja, mirnoće i hrabrosti da igraju. Doći će to na svoje, ovo je naša druga ili treća utakmica, radimo tek nekih mesec dana. Verujem da će to ići sve brže, bolje i preciznije.“
Na kraju je spustio loptu.
„Polako, polako. Nemojte da se hvalimo previše, treba da spustimo loptu na zemlju. Tek smo počeli sa ovom dugoročnom projekcijom.“
I ukazao na detalj koji ne sme da se ponavlja.
„Pričao sam već o tome, što je nivo veći, takve greške se skuplje plaćaju. Ovo je bila jedna lepa akcija i gol Čukaričkog, ali je tajming bio ključan. Imali smo loptu, Duarte je bio u posedu na njihovoj polovini, skoro kod kornera Čukaričkog. Bilo je još minut i četrdeset ili minut i trideset sekundi do kraja poluvremena. Tu loptu zadržiš, sačekaš faul ili aut. To privedeš iskusno do kraja poluvremena, da lopta uopšte ne dođe do naše polovine, a ne da im dozvoliš šansu za gol. To je ono malo iskustva, da iskoristim žargonski izraz, fudbalske namazanosti. Da ostaneš dole, iznudiš neki faul, da izađe lopta u aut ili gol-aut, da se ispuca i da se sve završi. Ovako je bilo nade za rivala jer su radili dobar pritisak“. Zaključio je Dejan Stanković
