Mladi Srpski košarkaš i čini se “okosnica” Partizana, Arijan Lakić nije samo košarkaš kojeg definišu samo fizikalije ili statistički parametri. Iako je put ovog momka od teške povrede leđa u mlađim danima, preko brojnih pozajmica i dokazivanja u Zadru, pa sve do evroligaške pozornice u dresu Partizana, bio trnovit i neobičan, on je uspeo da ostane čvrsto na zemlji. Njegova tajna nije samo u bespoštednoj borbi pod obručima, već u dubokom radu na sopstvenom mentalnom sklopu.
U razgovoru koji prenosi AdmiralBet Blog, Lakić ističe da je transformacija Partizana u februaru zapravo plod dugotrajnog procesa.
“Mislim da je to – proces. Ne može to tek tako u jednom danu ili jednom mesecu da se promeni. Mislim da je ovo tek početak. Postoji sfera u kojoj možemo da igramo još bolje i da napredujemo kao tim. Mislim da se to, pre svega, najbolje vidi, da možemo bolje. Kažete da poslednjih par utakmica stvarno izgledamo dobro, rezultat nije na svakoj utakmicu bio pobeda, ali opet izgledamo mnogo drugačije. I to mi se pre svega ostalog sviđa. Izgledamo kao ekipa i kad je tako, meni je mnogo lakše i da igram i da treniram. To ti daje veću motivaciju. Meni stvarno znači da i kad gubimo i kad pobeđujemo izgledamo ovako i da se borimo. Da ne damo na sebe, da se držimo svi zajedno kao ekipa. Na kraju, i rezultati su bolji, i igra je bolja, a i navijači su bolji. Sve to ide jedno sa drugim. Mislim da takve stvari moramo da shvatimo – da se držimo pre svega mi kao ekipa zajedno sa navijačima, i da kroz to idemo dalje i bolje”, objašnjava bek crno-belih.
Poseban pečat na igru tima stavio je trener Đoan Penjaroja. Lakić naglašava da španski stručnjak unosi stabilnost i energiju, čak i u trenucima kada ekipi ne ide sve po planu.
“Ja mogu da kažem da je jedan od vrhunskih trenera, pogotovo u ovo današnje doba. Pre svega, mislim da on želi da držimo tu radnu etiku, da se držimo kao ekipa i da se ne opuštamo. Da, kako god ide situacija, bilo dobro ili loše, budemo fokusirani na ono što mi radimo, da budemo ekipa. I to je stvarno jedna velika stvar koju treba imati, jer kad ide loša utakmica, kad ide loše par minuta, par utakmica ili par dana, tu je trener koji će da vas digne. Koji će da vas digne, da kažem, iz mrtvih. I on stvarno to odlično radi. Mislim da se to vidi i na terenu i van terena. Stvarno se mi mnogo bolje osećamo. Ja to, da kažem lično, osećam mnogo bolje. Pozitivni smo svi, i kad gubimo i kad pobeđujemo, i stvarno na treninzima dajemo sve od sebe da to izgleda borbeno, da damo svi sto posto. I to je meni ključ svega ovoga – da damo svi sto posto, pa sad, da li dobio ili izgubio, to ne može da se zna. Ali sa tih sto posto na terenu, na treningu, na utakmici i van terena, mislim da će nas to odvesti do boljih rezultata. Ja verujem da sa tim imamo mnogo veće šanse i u Evroligi i u AdmiralBet ABA ligi i u svemu. Za to je najviše zaslužan trener, jer je on na to najviše stavio akcenat.”
Uloga koju Lakić ima u rotaciji često se svodi na „unošenje energije“, bez obzira na to koliko vremena provodi na parketu. Njegova borbenost u odbrani postala je zaštitni znak Partizana ove zime.
“Pre svega to, mislim, da i kad je loše i kad je dobro ne smemo da padamo, ne smemo da gubimo ritam… Da ja unesem tu energiju. Ako je loše ili ako je dobro, da ostanemo u istom ritmu, ili ako smo pali, da se to digne. Ja kažem, to je pre svega moj cilj koji sam postavio sebi, a mislim da to trener oseća i da on to traži kroz mene. I meni je drago što mi daje priliku, pre svega na evroligaškom nivou, ali isto tako ne potcenjujem ni AdmiralBet ABA ligu, ni KLS, ni Kup. Stvarno mi je drago što on to traži od mene – da dajem tu energiju i u odbrani i u napadu kad god se ukaže prilika. Ali pre svega tu u odbrani, jer mislim da ne mogu u napadu sto posto da se ja bacam, ne znam ni ja kako, na loptu… Nego se u odbrani vidi ta najveća borbenost. Ja mislim, ne samo kod mene, nego kod svih igrača. I stvarno, tu morate da date i više od sto posto da bi to na terenu izgledalo pozitivno, ili da bi se, ne znam, čovek tek tako izdvojio. Stvarno mislim da nisam tu ja jedini, ima tu dosta igrača koji stvarno daju sto posto i drago mi je što trener veruje u to da donesem taj plus ekipi, bilo u odbrani ili u napadu. Stvarno mi je drago što to traži od mene.”
Navijači su primetili da Lakić podjednako „grize“ i kada se lomi rezultat protiv Panatinaikosa, ali i kada je razlika ubedljiva. Njegov pristup je uvek isti.
“Pa, pre svega ja sam se trudio i na minus 40 i na minus 30 da to radim. Stvarno, nije to lako da se vidi na minus 30 ili 40. Onda kad sve ide dobro, nekako je i mnogo lakše reći da dajemo energiju. Mislim da to nije promena zbog rezultata, ja se osećam isto. I tada sam verovao – i kad je minus 40, ‘hajde, idemo na 30, idemo na 20, verujem da ćemo pobediti’. Nekako ne želim da razmišljam o tim drugim stvarima, tipa: sad vodimo 30 pa ću ja da se opustim i neću dati sto posto, ili gubimo 30 pa neću ni da razmišljam. Meni je stvarno isto. I tada je bilo, da li je novembar 2025. ili je sad februar, stvarno ne razmišljam puno o tome. Ja znam da bez tih treninga i svake utakmice u kojoj dobijem šansu, moram da iskoristim svaku moguću priliku i da budem zahvalan na tome. Mislim da neću puno da razmišljam o tome što sam rekao – koja je razlika na utakmici i ko je protivnik. Uvek je isto: uvek daj sto posto, a ako nije sto posto, daj više od toga da bi to izgledalo kako treba. Kažem, protiv Panatinaikosa je možda izgledalo tako, a stvarno se trudim da i sledeća utakmica bude takva. Eto, to je to.”
Ono što ga izdvaja je otvoreno priznanje o radu sa sportskim psihologom, što smatra ključnim za svoj profesionalni uspeh.
“Pa, rad, rad sa psihologom. Okej, hajde da kažem, od odrastanja ja imam tu volju i želju za pobedom, pre svega, ali mislim da to ima 99 odsto sportista. Ali, bez tog rada mentalno, na psihološkom planu… Sa njom radim, ovo mi je treća godina i stvarno mi je baš pomogla u svemu ovome, da dođem do ovoga pre svega, a drugo – da ostanem u Partizanu i da radim nešto u čemu sada na kraju uživam. Pre svega, svako želi da pobedi, ali treba da se nauči i kako se pobeđuje i kako se gubi. Ljudi veoma teško nauče da gube i ne mogu to da prihvate. Ja sam prihvatio da u sportu moraš nekad u životu da izgubiš da bi na kraju nešto osvojio. Kroz te poraze se, mislim, uči dosta više nego kroz pobede. Znam da smo svi ljudi i kroz te poraze shvatam da treba da radim više, da napredujem van terena mentalno, a onda kroz taj mentalni trening uvidim koliko zapravo mogu da napredujem na samom fizičkom, košarkaškom terenu. Stvarno mogu da se zahvalim njoj, pre svega, i kažem – bez nje sigurno ne bih mogao ovo da uradim. Možda bih i došao do ovoga, nikad se ne zna, ali verujem da bez psihologa ne bih bio ovako spreman za svaku utakmicu. Evroligaški raspored uz AdmiralBet ABA ligu nije nimalo lak, ne možeš tek tako da igraš na svaka dva dana i budeš na sto odsto na svakoj utakmici, ali sa njom uspevam. Nije to samo ‘budi fokusiran’ i to je to, nego mora da se radi dva-tri puta nedeljno, konstantno, da bi izgledalo kako treba. Isto kao što se trenira košarka, tako mora da se trenira i psihologija”, zaključuje Lakić.
