Evroliga razmatra nekoliko modela za potencijalnu promenu formata takmičenja, a jedna od ideja koja je sve ozbiljnije na stolu jeste uvođenje sistema konferencija. Takva promena mogla bi direktno da utiče i na klubove iz regiona, pre svega na Partizan i Crvenu zvezdu, koji bi u novoj strukturi mogli da dobiju potpuno drugačiji raspored rivala.
Prema informacijama specijalizovanog portala BasketNews, rukovodstvo Evrolige trenutno analizira više scenarija koji bi mogli da stupe na snagu u slučaju da takmičenje bude prošireno na 22 ekipe. Ipak, razgovori su tek u ranoj fazi i konačna odluka još nije doneta, jer postoji mnogo otvorenih pitanja koja moraju da budu rešena pre nego što se usvoji novi model.
Jedan od razloga za oprez jeste činjenica da ni broj učesnika u budućnosti još nije definitivan. I dalje se razmatra moguć povratak ruskih klubova, neizvesna je i dugoročna pozicija Monaka u Evroligi, dok se paralelno razgovara i o statusu izraelskih klubova i potencijalnom ulasku novih tržišta u takmičenje.
U takvom kontekstu razmatra se i model konferencija, a jedan od scenarija predviđa da timovi budu podeljeni putem nasumičnog žreba. Međutim, taj model se smatra najmanje verovatnim jer bi mogao da smanji broj velikih derbija i dodatno zakomplikuje raspored utakmica, posebno kada se uzmu u obzir logistika, putovanja i dostupnost dvorana.
Zbog toga se kao realnija opcija sve češće pominje geografski model koji bi smanjio troškove i vreme putovanja, a istovremeno zadržao regionalna rivalstva. Upravo u tom scenariju Partizan i Crvena zvezda dobili bi jasnije definisanu poziciju u jednoj od konferencija.
Prema jednom od predloga, zapadnu konferenciju činili bi Real Madrid, Barselona, Baskonija, Valensija, Monako, Pariz, Asvel, Virtus, kao i grčki velikani Panatinaikos i Olimpijakos. U tom slučaju bi istočnu konferenciju činili Žalgiris, Bajern, Partizan, Crvena zvezda, Anadolu Efes, Fenerbahče, Makabi Tel Aviv, Hapoel Tel Aviv i tim iz Dubaija.
Postoji i druga varijanta u kojoj bi grčki klubovi bili deo istočne konferencije zajedno sa Partizanom i Crvenom zvezdom, što bi dodatno pojačalo broj regionalnih derbija i stvorilo veoma konkurentnu grupu.
Pojedini modeli uzimaju u obzir i aktuelne političke okolnosti. Kako se već sada neki mečevi između turskih, izraelskih i klubova iz Ujedinjenih Arapskih Emirata igraju na neutralnim terenima, postoji i ideja da se ti timovi razdvoje u različite konferencije kako bi se izbegle dodatne logističke komplikacije.
Pored same podele timova, Evroliga razmatra i način vođenja tabele. Jedna od opcija je da se zadrži jedinstvena tabela za sve klubove, uprkos igranju u konferencijama. Drugi model predviđa odvojene tabele za svaku konferenciju, po uzoru na format koji već postoji u Evrokupu.
U predloženom sistemu timovi bi igrali dvokružni ligaški sistem protiv rivala iz svoje konferencije, dok bi protiv klubova iz druge konferencije igrali po jednu utakmicu. Raspodela domaćinstava u prvoj sezoni bila bi određena prema plasmanu iz sezone 2025/2026, dok bi se u narednim sezonama domaćinstva rotirala kako bi svaka ekipa gostovala na svakom terenu makar jednom u dve godine.
Iako je jasno da Evroliga ozbiljno razmatra promenu formata, odluka o proširenju lige i uvođenju konferencija još nije doneta. Ono što je izvesno jeste da bi takva promena mogla značajno da utiče na raspored, rivalstva i put kojim će u budućnosti ići klubovi poput Partizana i Crvene zvezde
