Mateuš Ponjitka ponovo je u “fokusu” nakon komentara selektora Poljske i trenera grčkog Arisa, Igora Miličića, koji je govorio o ulozi poljskog reprezentativca u klubovima i nacionalnom timu, ali i o širim promenama koje se dešavaju u evropskoj košarci. Miličić je u razgovoru za medije analizirao razvoj poljske reprezentacije, trenutnu situaciju u Solunu i pojedine teme koje izazivaju polemike u regionalnoj košarci.
Poljska reprezentacija je kvalifikacije za naredni Mundobasket započela maksimalnim učinkom 4-0, a prema rečima selektora, ključ svega je mentalitet koji se gradio godinama.
„Drago mi je što se to primećuje, ova ekipa stvarno ima drugačiji mentalitet i to smo izgradili kroz ovih poslednjih, hajmo reći skoro pet godina mog rada u Poljskoj. Izgradili smo takav mentalitet da bez obzira na ekipu koju imamo, svi igrači koji dolaze žele da pomognu i urade ono što se od njih traži, a pogotovo sada kada su stekli veru u ono što im predstavljam i čemu ih učim. Svaki igrač generalno veruje u to što radimo. Evo, sama potvrda je to što su se u Kupu desile povrede dvojice igrača koji nisu mogli da se odazovu. Pozvali smo dvojicu momaka koji nisu bili u prvom planu – jedan je došao iz Rima sa odmora sa porodicom, prekinuo je letovanje, a drugi je došao sa skijanja. I bez obzira na to što nisu bili u prvom planu, oni su se odazvali, došli dva-tri dana pre početka i dali sve od sebe da pomognu ekipi. Nebitno je da li je to pet minuta, tri minuta ili 15 i 25. To je ono što nas krasi.“
Govoreći o kontinuitetu dobrih rezultata reprezentacije Poljske, Miličić ističe da je ključ u sistemu i poverenju koje je izgrađeno među igračima.
„Ta taktika koju smo postavili i raznovrsne opcije su velika prednost u situacijama kada se igra na svaka dva-tri dana i kada nema mnogo prostora za trening. Mi smo to, hajmo reći, doveli do tog nivoa da kada igraju tako često, oni se već posle tri dana osećaju kao da smo mesec dana zajedno. Znaju šta rade, veruju u to i daju sve od sebe da to uspe. Generalno, svi moji igrači igraju dosta bolje u reprezentaciji nego u klubovima, što je za mene kao trenera stvarno veliki plus.“
Selektor Poljske se dotakao i rasporeda takozvanih FIBA prozora, koji često izazivaju polemike zbog sudara sa klupskim obavezama igrača.
„Što se tiče tih FIBA prozora, ja tu nemam šta da dodam – bilo dobro ili ne, svima je isto. Čak i evroligaške ekipe, kad se neko povredi, moraju da dovedu nekog drugog. Nama se sada povredio i nije došao na prozor glavni centar Balcerovski, koji je jedan od retkih koji igra na visokom nivou i ima minutažu. Zapravo, jedini. I šta sad, da plačemo? Ne, pozvali smo druge, uskočili su novi momci i pripremamo se sa onim što imamo. Šta ako nemamo igrače iz Evrolige? Pa ista je stvar i kada oni ne mogu da dođu zbog svojih obaveza ili povreda. Treba se prilagoditi, ići onoliko daleko koliko možeš sa onim čime raspolažeš, a to je ujedno i kvalitet trenera – da se adaptira na taj način. Nema plakanja, idemo dalje, bez obzira na sastav mora se napraviti rezultat, pogotovo kada je reprezentacija u pitanju.“
U klupskom delu karijere, Igor Miličić trenutno vodi Aris, koji je preuzeo u zahtevnom trenutku sezone i uspeo da stabilizuje tim.
„U Evrokupu smo odradili solidan posao. Bili smo u igri do te poslednje utakmice u Klužu gde smo podbacili u borbi za drugi krug. Situacija nije ni super pozitivna, ali ni negativna. Napravili smo solidne stvari, naročito posle onog lošeg starta kada sam preuzeo ekipu. Tada je sve bilo prilično sivo, a doveli smo tim do toga da smo u Grčkoj dosta stabilni. Ovo ispadanje od Kluža na način na koji se desilo ne ostavlja najbolji utisak, ali sigurno nije neuspeh za klub koji je u tranziciji. U trenutku mog dolaska imali smo nula pobeda u grčkoj ligi i bili smo pretposlednji, pa je postojao strah od ispadanja. Klub je u fazi tranzicije i tu smo napravili veliki zaokret.“
Posebnu pažnju privukao je deo razgovora o Mateušu Ponjitka, koji u reprezentaciji Poljske često ima vodeću ulogu, dok je u nekim klubovima imao drugačiju poziciju u timu.
„I dalje stojim pri tome da je Ponjitka trebalo da ima veću ulogu. Ne znam zašto se desilo da u Partizanu ne bude iskorišćen onako kako je igrao pre Partizana, posle njega ili u reprezentaciji. Mislim da je Ponjitka u tom trenutku, pored svih onih strašnih napadača koje je Partizan imao, on mogao da bude vrhunski balans na terenu. Ipak, tako je kako je, nemam šta dalje tu da komentarišem. Drago mi je što Ponjitka stalno pokazuje svoj kvalitet, a u reprezentaciji ga s pravom zovu ‘FIBA Lebron’ zbog načina na koji igra. Kao i Ponjitka, Kod mene se generalno svi igrači podižu, možda igraju malo drugačije uloge i kroz pobede iskaču u prvi plan. Imamo tu i Plutu i mlade momke na poziciji četiri, dosta dobrih stvari se dešava u reprezentaciji svih ovih godina.“
Na kraju, Miličić se osvrnuo i na šire promene u evropskoj košarci i dolazak novih projekata u ligama.
„Mislim da to može samo da pomogne. Ako se podiže kvalitet, mi moramo da unapredimo rad u mlađim kategorijama kako bi ti igrači mogli da se nose sa tim izazovima. Možemo mi da plačemo i tražimo opravdanja, ali evo imamo primer Mege koja radi vrhunski i svake godine izbacuje mlade igrače spremne za jaču ligu. Nije samo Mega u pitanju, tu je i Ulm gde igraju moji sinovi. Tamo daju šansu mladima u Evrokupu – moj sin je sa 17 godina dobio priliku da igra BBL, znači Bundesligu i Evrokup po 5, 10 ili 15 minuta. Dakle, moguće je isprofilisati igrače da budu kvalitetni, čime im se automatski diže vrednost. Ne treba tražiti opravdanja, već raditi i nositi se sa najjačima, bilo u Evroligi ili Evrokupu, a sada stiže i NBA uticaj. To nam svima daje šansu za bolji rezultat. Ja sam za to, kao što podržavam i koledž košarku koja na razne načine razvija mlade. Dok su najjači klubovi poput Reala, Barselone, Bajerna ili Partizana i Zvezde uzimali mlade igrače drugima, to je bilo u redu. A sada kada neko uzima njima, onda je to problem? Ne, idemo napred, treba se prilagoditi i raditi jače. To je jednostavno tako.“ zaključio je Miličić za B92.sport.
