Željko Obradović evocirao je uspomene na najveći uspeh u istoriji Partizana, u danu kada se završila sezona Evrolige i kada su mnogi navijači crno-belih očekivali drugačiju atmosferu. Pobeda nad Baskonijom došla je na godišnjicu osvajanja evropske titule, najveći uspeh u istoriji kluba, ali je izostanak legendarnih imena poput skoro preminulog Duška Vujoševića i najtrofejnijeg trenera Evrope ostavio gorak ukus među navijačima.
Ipak, Obradović je odlučio da izađe pred novinare i za MaxBet Sport govori o uspomenama koje i dalje zauzimaju posebno mesto u njegovoj karijeri.
“Najvažnija stvar je da je to istorijski uspeh Partizana i ja sam ponosan na to. Svi ljudi iz te generacije, pričamo o igračima, ali i ljudima van tima, i ja sa njima smo ostali u izvanrednim odnosima i svake godine se nalazimo, koliko nam to vreme dozvoljava, da sednemo, da se ispričamo i da se zajedno vratimo nekim danima koje smo živeli zajedno. To su lepa sećanja, najlepša koja postoje.”
Na pitanje da li mu je to i dalje najdraža titula u karijeri, Obradović nije imao dilemu.
“Sigurno, da, da, sigurno. Sve ono što je išlo uz to, gde smo morali da igramo, da smo samo jednu utakmicu odigrali u Beogradu, da sam ja bio početnik, što je to bila najmlađa ekipa u istoriji koja je osvojila titulu… stvarno nešto što niko na početku sezone nije mogao ni da pomisli, a kamoli da mašta o tome. Ali eto, išlo je tako, rasli smo iz utakmice u utakmicu, sticali iskustvo i na kraju se završilo kako se završilo.”
Obradović se prisetio i teškog puta do završnice, uključujući duel sa ekipom iz Bolonje i polufinale protiv Milana.
“Ma da, mi nismo sebi stavili taj imperativ i ja kao mlad trener početnik i niko nije ni postavio te ciljeve ispred nas. Prvenstveno da uđemo u plej-of, a onda i te utakmice sa Bolonjom – uspeli smo da ih pobedimo u majstorici na njihovom terenu, pa da odemo na Fajnal for, gde smo igrali protiv Milana, koga smo dva puta te sezone dobili, a oni su sebe proglasili za favorita.
Nama je išlo na ruku da misle da mogu i da su favoriti, mislili su da te dve pobede ništa ne znače. Na kraju smo ih dobili i ušli u finale sa timom sa kojim smo takođe igrali dve utakmice izuzetno teške. Tesno smo izgubili u Badaloni, a takođe teško dobili u Fuenlabradi zahvaljujući bacanjima Stevanovića. Eto, složilo se sve i napravili smo taj rezultat koji niko nije očekivao.”
Posebno emotivan trenutak bio je kada se prisetio čuvene trojke Saša Đorđević u finalu protiv Huventuda.
“Pa sad, to je bilo pre 34 godine… Bilo je veoma važno da smo uveli loptu u igru brzo. Pre te trojke je važne poene dao i Tomaš za njih, koji je posle bio i moj igrač. On je dao jedan veoma, veoma težak šut, dupli izbačaj koji je imao, i to govori o kvalitetu koji je posedovao. Ali na sreću, mi smo dobro reagovali – Koprivica je brzo dodao ka Saši, koji je predriblao preko celog terena, okrenuo se i izveo perfektan šut. Kada se pogleda pozicija tela, izbačaj – perfektan šut. Težina je u tome što je to finale Evrolige i da se ubaci i donese pobeda. Što se tiče tehnike, on je to mnogo puta radio na treningu “
