Duško Vujošević zauvek će ostati upamćen kao jedan od najvećih trenera i ličnosti u istoriji regionalne košarke. Njegov odlazak ostavio je dubok trag među ljubiteljima sporta, a brojni poznati iz sveta sporta oprostili su se od njega biranim rečima, među kojima su i Zdravko Mamić i Rade Bogdanović.
Mamić se u emisiji KidaShow prisetio Vujoševića kroz snažne emocije i naglasio njegov značaj za čitav region.
„Bez ikakve kurtoazije, prvo bih izrazio svoje saučešće porodici Vujošević, svim ljubiteljima košarke i naravno svim onim reprezentacijama i državama u kojima je on ostavio trag. Mislim da je malo velikana na prostoru na kojem smo mi živeli, na prostoru bivše Jugoslavije, koji su tako ostavili dubok trag u srcima svih građana.”
Posebno ga je, kako kaže, pogodila scena sa ispraćaja.
„Znači, on je bio čovek od mangupluka, bio čovek duše, čovek naroda, čovek od reči, čovek razvudljiv, uvek na strani rada, etike, morala, prijateljstva… Tako da evo, stvarno moram reći da – nisam ja to sada naglašavao, ali video sam, znate, kad sam video njegovu sahranu, kad sam video onu sliku u dvorani, pa kad sam video one “Grobare” kako pevaju, i ko je sve bio na toj sahrani, to sve govori.”
Na kraju je izneo i konkretan predlog kako bi trebalo sačuvati uspomenu na velikog trenera.
„I inače, ne znam ko je to rekao, kaže: “Po njihovim grobovima prepoznaćete njih”. On je bio velika osoba i mislim da svi oni predlozi koje je neko rekao sada na skupu da treba u dvorani u Beogradu, treba mu dati spomen-ploču i ulicu u svim gradovima i državama gde je on radio, za primer budućim generacijama.”
Svoje viđenje dao je i Bogdanović, ističući posebnu vrednost koju je Vujošević imao kao trener i pedagog.
„To govori o njegovoj veličini, ali moramo da konstatujemo da je Dule čovek koji je stvarao nešto od ničega. Polazio od same nule, izuzetno mlad ušao u košarkaške vode i napravio za naše prilike enorman rezultat sa tako malim budžetima. On je pre svega stvarao ne samo košarkaše, stvarao je i ljude, formirane ljude koji će se boriti dalje u životu.”
Dodao je i ličnu perspektivu o njegovom odnosu prema igračima.
„Ja sa mog aspekta, kao bivši fudbaler, vrlo dobro znam šta znači poziv trenera u ponoć kad ti kaže: “Sine, idi dalje, život ide dalje, dobio si otkaz, ali ništa to ne menja”. I tu vrstu samopouzdanja koju su igrači dobijali od njega i njegov roditeljski stav prema njima, ne bojeći se da uđe u sukob sa upravom, sa političarima, sa svim, braneći ih…”
Na kraju je zaključio koliko je veliki gubitak njegov odlazak.
„Ti citati – kakav god da ima pisca koji njemu može da kaže “čuvajte klub, ne dajte ga pasjim sinovima”… To govori o njemu. Jedan veliki gubitak pre svega za porodicu, njegovu ličnost, za Partizan, za navijače, za nas stanovnike ove države, regiona… Otišao je neko ko je imao svoj stav, svoju reč, jedan intelektualac među košarkašima. Nažalost, ja uvek moram da kažem – mi u fudbalu takvog nismo imali.”
