Trenutno Marko Nikolić u Atini proživljava neke od najlepših trenutaka u svojoj karijeri nakon što je osvojio titulu sa AEK-om. Koliko mu obaveze dozvoljavaju, prati i dešavanja u Partizanu. Kao član Skupštine fudbalskog kluba ima svoj stav koji će izneti 1. juna. Najavu onoga što će reći dao je u intervjuu za Mozzart Sport.
,,Loše, nikako, užasno, slabo, sve slabije i slabije. Poremećeni odnosi među rukovodiocima su se sigurno odrazili na ekipu. Došlo je do potpunog zaokreta u planiranju i vođenju ekipe, promenilo se nekoliko trenera i sve to zajedno je dovelo do ovoga gde je Partizan danas. Nije moglo da ima nikakav drugačiji ishod. Kad bude bilo vreme na Skupštini, biću jasan i opredeliću se, ali je neodgovorno da se klub poput Partizana uvlači u medije koji su za mene sporni, da se koriste ljudima koji se nazivaju novinarima, a pitanje je da li su to, i da se od Partizana pravi rijaliti. Preveliki je to klub za takve stvari.”
,,Svi mi patimo za Željkom”
Emociju drugačije vrste izazivala su i dešavanja u košarkaškoj sekciji. Kao neko ko ima privilegiju da se druži sa Željkom Obradovićem, Nikolić se nada da će ga ponovo videti na klupi crno-belih.
,,Svi mi patimo za Željkom. To je redak slučaj u svetu sporta da publika toliko pati za trenerom i ta priča ’čekam tebe da ostvarim jedan davni san’ je potpuno logična. Partizanu je doneo jedinu evropsku titulu i najveći je trener u istoriji košarke. Iako sam daleko mlađi, privilegovan sam što ponekad imam priliku da sa njim popričam i da se družimo. Iako nisam stručnjak za košarku, moj osećaj je da ta priča nije došla do kraja. Kao da nije završena. Ne mogu da pričam, naročito ne u njegovo ime. Moj osećaj je da Željko ima još šta da pruži Partizanu i nije završio svoju priču. Tako meni izgleda sa strane. Cela hala godinama peva njegovo ime, igrači se izražavaju pozitivno, u pitanju je fanatik svog posla, uvažen od svih kolega, čovek koji putuje po Evropi i uvek traži novo znanje.”
