Avgust je mesec odluke godinama unazad za Crvenu zvezdu. Od strane uprave ovaj period je etiketiran kao najvažniji, a svaka greška i trenutak nepažnje (Haifa, Pafos) rezultuje neigranjem najelitnijeg UEFA takmičenja. Iako je Liga Evrope objektivno gledano ono što je po meri srpskom šampionu, prestiž, privilegija i satisfakcija igranja Liga šampione je nemerljiva.
Dan D za tim iz Ljutice Bogdana počeo je dvomečom protiv Larnea koji je rutinski rešen, a 180 minuta protiv šampiona Severne Irske poslužio je Dejanu Stankoviću da pruži priliku nešto većem broju igraču, što je svakako pozitivno iz većeg broja razloga.
Zvezdino iskrcavanje na Normandiju nastavlja se protiv Hapoel Ber Ševe, predstavnikom Izreala koji je prethodno eliminisao Vikingur u napetom dvomeču. Na papiru crveno-beli i dalje imaju epitet favorita, a šaljivom izjavom Brajana Klofa da je imao dobar tim na papiru, ali da se fudbal ipak igra na travi možemo da najavimo i ove susrete; puno opreza i ožiljaka iz prošlosti jasno govore da bolja ekipa ne prođe uvek dalje.
ISTORIJA DEJANOVIH KVALIFIKACIJA
Kada je seo na Zvezdino kormilo prvi put, bivši igrač Intera i Lacija je imao tu nesreću da se zbog pandemije igra samo jedan meč, a gostovanje kiparskoj Omoniji i tragična eliminacija posle penal serije teško se mogla zamerati temperamentnom stručnjaku; nefudbalski uticaji i sve što se dešavalo u tom periodu u mnogome je poremetilo gotovo sve, a prednost su imale manje kvalitetne ekipe sa samo jednom utakmicom (posebno na domaćem terenu).
Naredne dve godine su ipak pokazale (ne)iskustvo Dejana Stankovića. Taktički propusti, tempiranje forme, ali i generalni pristup, kako je sam Stanković priznao došlo je do totalnog pregorevanja, koje je u velikoj meri uticalo i na vođenje utakmice. Posebno se apostrofira susret sa Makabi Haifom, gde je bivši trener Sampdorije i moskovskog Spartaka na kraju meča izgledao apsolutno poraženo, iscrpljeno i nemoćno. Iako se fraza da su svi Srbi selektori potvrđuje svakodnevno, gde svako komentariše i daje svoje mišljenje, koja su često daleko od istine, u ovom dvomeču utisak je da su svi primetili ključni problem u izboru početnih 11. U sistemu 4-2-3-1 u duplom pivotu su bila dva ofanzivno orijentisana igrača Kanga-Kangva. Van svoje zone komfora, problemi su bili vidljivi u defanzivi, posebno u defanzivnoj tranziciji, ali neretko i na drugom delu terena, gde su relativno slični igrači imali uloge koje su remetile jedna drugu.
Što se tiče sastava Crvene zvezde, on nije pretrpeo korenite promene na startu sezone iako se standardno mesecima unapred priča o potencijalnim odlascima istaknutih prvotimaca, pa onda i ostalih koje je Dejan Stanković u međuvremenu precrtao za ovu sezonu, gde takođe postoje podeljena mišljenja (Hendel, Rodrigao, Bađo, Ovusu, Babika, Zarić) Kada se prvo prošlo kroz odlaske, slede naravno i dolasci gde je došlo do zaokreta u statusu Enema nakon uspešne prve polusezone u dresu Zvezde posle otkupa ugovora od OFK Beograda, potom redom letnji transferi – Mohamed Abu Fani iz Ferencvaroša, jedan od najistaknutijih na startu sezone i na lično insistiranje trenera dolazi da pojača konkurenciju na poziciji 8, neko čiji učinak konstantno zavisi od igre u posedu, sposoban da gradi napade iz dubine i bude pretnja u zonama oko kaznenog prostora i to čini za sada vrlo uspešno, nedoumica je njegova uloga u situacijama kada se ekipa nađe u defanzivnim tranzicijama i odbrambenim zonama
Muhamed Čam iz Trabzonspora, nakon neuspešne druge sezone u klubu sa obale Crnog mora i epizode u praškoj Slaviji, usledila je nova pozajmica i prilika za potpuni reset u Beogradu, koja se čini za sad kao vrlo realan scenario jer se radi o izuzetno talentovanom igraču koji pokriva pozicije 8/10, pokazao je za relativno malu minutažu zavidnu moć kreacije i tehničkih kvaliteta, pre svega njegova dodavanja kroz linije kojima može spojiti saigrače sa golom i definitivno neko ko će moći znatno da unapredi protok lopte ekipe i što je posebno bitno, uz Elšnika još jedan igrač koji se izuzetno služi levom nogom, ono što važi za Abu Fanija, može se odnositi i na Čama
Osman Bukari iz Viđeva, nakon dosta toplo/hladno perioda u MLS ligi i rekordnog transfera u poljski klub, našao se u svojevrsnom limbu i teškoj statusnoj situaciji, što je uprava Zvezde iskoristila i vratila ga sa vrlo povoljnim uslovima na pozajmicu uz mogućnost otkupa, svi znamo iz prošlog mandata da se radi o igraču sa desnog krila izvanrednih motoričkih sposobnosti i samokontrole te mogućnosti koje retko možete naći čak i na najvišem nivou, i kao takav sigurno je instant pojačanje ekipi koja kuburi sa tranzicionom igrom, neko čiji učinak dosta profitira od takoreći neutralisanja jedne, u ovom slučaju leve strane, u situacijama van poseda takođe od velike koristi zbog motorike, koja na kraju može i biti kolateralna šteta usled preopterećenosti i koja sa psihičke strane dosta zahteva snagu
Loizos Loizu iz Hapoel Tel Aviva, dosta ugušen na startu iako na momente pokazuje naznake da bi mogao biti dobar dodatak ekipi čineći solidnu rotaciju sa Bukarijem, posebno jer ostvaruje prednost na malom prostoru u kontinuitetu kroz kombinacije i visoki presing i konstantnim traženjem lopte, doduše sa koncepcijskim izmenama koje dosta zavise od ekipe do ekipe i videćemo kako će se stvari tu odvijati, u defanzivnim fazama izuzetno odgovoran od starta i tu se može ofanzivno izgubiti u zavisnosti od opterećenja
Kristijan Balov iz sofijske Slavije, kao jedan od najperspektivnijih bugarskih igrača, vidno ”neobrušen” nije dobio minute od starta sezone, videćemo i sa njim kakvi su planovi za dalje
Derik Lukasen iz Pafosa, poznat nam je iz prošle sezone i dvomeča u plej-ofu Lige Šampiona, kao jedan od najboljih pojedinaca generalno u tadašnjem šampionu Kipra kroz celu grupnu fazu i nastupa na proteklom Svetskom prvenstvu je bio jako primamljiva meta sa istekom ugovora za mnoge ekipe, tako i za Zvezdu gde se za njega očekuje vrlo bitna uloga, za štopera igrač prilično jake pas igre, neko ko bi na ofanzivnom prekidu mogao biti još jedna napadačka opcija jer ima dobru skok igru i vrlo dobro reaguje na istim, generalno fizički izuzetno dominantan, na momente i preterano sa jako rizičnim stilom odbrane, ne odgovara mu konstantno oslanjanje na mogućnosti jer je često podložan preopterećenju, u kombinaciji bi mogao doneti veću moć preuzimanja 1 na 1 i poboljšanje u prenosu lopte
PROBLEMI U VEZNOM REDU
Sastav koji je izveo Dejan Stanković je bio manje-više očekivan. Dolazak Abu Fanija kao izričita trenerova želja, kao i njegove poprilično dominantne partije u dosadašnjem delu sezone, bile su jasan signal da će izraelski reprezentativac pronaći svoje mesto u početnih 11 u paru sa Krunićem. Ipak i pored tehničkih kvaliteta ovog dvojca, prvu rundu je dobio vezni red Ber Šefe.
Sve je polazilo od konstantnog presinga, posebno u prvih 45 minuta meča, gde je protivnik uvodio vezni red Zvezde u zamke.
Koliko god da su oba pomenuta fudbalera dobri na lopti, „kavez“ u koji su ih stavljali igrači Hapoela, gde bi horizontala bila zatvorena (dva igrača zatvaraju liniju dodavanja ka beku), a igrača sa loptom bi agresivno pritiskao protivnik (Ventura, Perec…), te bi jedina opcija bio povrtak lopte ka golmanu, a ulazak u igru kroz pas bio bi onemogućen.
Kako Krunić, a posebno Abu Fani, češće su odlazili u sebi komfornije zone (više igrali kao osmice), što je rezultovalo mnogim problemima, od defanzivne tranzicije, protoka lopte, a već pomenute zamke su omogućile Izraelcima najbolje prilike na meču.
Deluje da se Stanković tokom prvog poluvremena više prepustio sudbini, bio nemi posmatrač dešavanja na terenu, a manje aktivni učesnik. Odsustvo plana B, u kojem bi svoje igrače dovodio u njima lagodnije pozicije iz kojih mogu da pokažu svoje esencijalne kvalitete, problem je koji ga prati od prvog mandata; priprema utakmice i kada bi bila idealna, propadala bi u vodu sa prilagođavanjem protivnika, koje bi poremetilo zacrtane ideje.
I pred početak meča više puta je naglašavano da su kvaliteti suparničke ekipe posebno vidljivi u presingu, a postavka i numerička inferiornost veznog reda, apsolutno je morala da rezultuje primljenim golom, te je i sami kiks Mateus-Lukasen samo posledica mnogo većeg problema.
Utisak da je su i Ivanić i Kostov morali više da pomažu u ovoj fazi igre, te da su generalno bili nesnađeni. Previše odsečeni, linije dodavanja ka njima su bile zatvorene, a jedina prilika kada su mogli da učestvuju u igri je prilikom ofanzivne tranzicije. Nekorištenje njihovih kvaliteta na lopti i prekopotrebna pomoć koja je izostala u izgradnji napada, jedan je od osnovnih uzroka loše igre crveno-belih.
KOŠMAR ŠTOPERSKOG TANDEMA
Trojka Učena-Veljković-Eraković je u prošloj sezoni pokazala mnogo nesigurnosti, te je dolazak pojačanja na poziciji centralnog beka bio jedan od ključnih zadataka uprave. Dolazak Lukasena, reprezentativca Gane i bivšeg igrača Pafosa, trebalo da je reši ovaj problem, ali debitantski nastup ipak neće da pamti po dobrom. Iako je uz Mateusa glavni krivac za primljeni gol, faktori kao što su nedovoljno treninga, utakmica sa ekipom, ali pre svega dovođenje u situacije gde nije komforan i gde njegovi kvaliteti ne dolaze do izražaja, učinilo da je ovaj iskusni štoper na trenutke deluje pogubljeno.
Sa druge strane i Strahinja Eraković je izgledao daleko od idealnog. Jedna od glavnih tema u poslednjih nekoliko prelaznih rokova bila je dovođenje levonogog štopera. U ovakvim trenucima, imamo dva desnonoga štopera, sa ne preterano dobrom pas igrom, a pritom otvaranje prilikom prijema lopte, uglovi pod kojim treba da budu dodavači čini da postanu laka meta protivničkog presinga.
Dejan Stanković je u prvom mandatu često birao sistem sa tri pozadi, a utisak je da u ovom meču bila prilika za takvo nešto. Sa još jednim igračom, otvorili bi se novi uglovi za pas, neutralisala bi se numerička prednost protivnika i lopta bi se mogla u lakšoj meri iznositi. Veljković je odlično funkcionisao kao centralni štoper u toj postavci, može da bude koristan i kao dodavač, a Eraković kao desni bočni štoper bi bio komforniji. Odsustvo kvalitetnijeg dodavača na levoj strani bi se moglo neutralisati spuštanjem veznog fudbalera i veće pomoći (aktivnija uloga za Ivanića).
ČAMOVA ENERGIJA I ALIBI IZMENA?
Kao najtalentovaniji igrač u redovima crveno-belih i jedan od najtalentovanijih u svojoj generaciji, Vasilije Kostov, svojim partijama privlači pažnju brojnih evropkih skauta. Ipak u ovom meču je bio daleko od svog maksimuma, a utisak je da je bio žrtva postavke, nedefenisane uloge i „guranja“ van svojih zona zarad Mirka Ivanića. Kapiten i ljubimac svih navijača, jedan od najznačajnijih projekata Dejana Stankovića, koji ga je preporodio pre par godina, daleko je od svoje forme. Problemi sa povredama, (ne)kontinuitet igranja učinili su da nekadašnji reprezentativac Crne Gore izgleda sve bezopasnije, a da njegovo prisustvo na terenu ne donosi previše koristi ekipi. Istina je da je se i na ovom meču našao u par prilika, ali njegovi esencijalni kvaliteti koji su ga činili dugogodišnjim liderom ekipe, se gube. Usmereni prijem, „snaga“ na lopti i saradnja sa bekom samo su od nekih stvari koje su bile svakodnevna pojava, ali povrede, gubitak brzine, eksplozivnosti i ozbiljne igračke godine odradile su svoje. Utisak je da bi pomeranjem Kostova više levo, gde po prijemu može da koristi dominantniju desnu nogu, učinilo i mladog fudbalera mnogo opasnijim, te da bi tim pomeranjem došlo i do benefita za Tiknizijana.
Neko ko je sa druge strane pozitivno iznenadio i uneo dosta živosti na teren, jeste Muhamed Čam. Austrijiski internacionalac je opet po ulasku sa klupe uradio pozitivne stvari. Bio je poprilično aktivan bez lopte konstantno se otvarajući i bivajući spona u prelasku u ofanzivnu tranziciju. Kretnje u desnom međuprostoru, gde do izražaja dolazi njegova leva noga, učinili su da Bukari dobije više prostora, što je maksimalno eksploatisano (crveni karton za levog beka). Iako je jasno da postoje limiti u njegovoj igri, u dosadašnjem delu sezone se pokazao kao jako dobra opcija, pored svih tehničkih kvaliteta koje donosi, kako u igri, tako i iz prekida, „željan“ je igre, nema straha i spreman je preuzeti rizik; čega je falilo u prošlosti među crveno-belima.
Nisu sve izmene bile racionalne i smislene, a koliko god to navijačima Crvene zvezde bilo čudno, tu spada i ulazak Aleksandra Kataija. Neosporno veliko ime i legenda kluba, ali neko ko je kroz čitavu karijeru bio poznat kao igrač sa slabijom kondicijom, manjkom brzine, a sada kada ima punih 35 godina, to posebno dolazi do izražaja. Njegov ulazak u igru, iako u teoriji zvuči normalno i ispravno (posebno kada rezultat nije pozitivan), više je alibi potez trenera, nego dobra odluka. Njegova tehnika, dribling i vizija su uvek bili pretnja za protivnika, ali kada nema brzine i kada je za prijem lopte potrebno makar pola sekunde više, defanzivac je u značajnoj prednosti. Igrom bez lopte, odnosno kretnjama između linija, ubacivanjem teško da može da napravi prednost, kada je sa njom u posedu, poprilično je spor te se i tu gubi mogućnost kreacije, a kao jedina potencijalno pozitivna opcija Kataijevog ulaska u igru, može da bude skok igra; koja je kroz karijeru bila sve bolja.
Slabo reagovanje kada su pod organizovanim presingom, obično lopta između prve linije presinga ide ka aktuelnom trojcu iz veznog reda Ventura, Peretz i Yehoshua, pa tek onda na štopere kao druge opcije i bekove koji su izuzetno aktivni u igri (Vitor, Diop, Rotman; Mizrahi, Amador) retko odustaju od svojih zamisli i gaje relativno savremene principe da li u gradnji napada ili u organizovanom presingu
Bekovi su im izuzetno aktivni u igri kod pozicionih napada, često ćemo videti njihove ulaske u sredinu prilikom organizovanja i prenosa lopte, prave brojčanu prednost na oba boka i najčešće kod ulaza u završnu trećinu će se opredeljivati za rani centaršut koji može biti izuzetno nezgodan jer je često i niska poslata lopta, ili sa čestim napadima koji mogu biti iz drugog plana jer će se uvek naći bar 2 igrača u toj završnici
Problemi sa njihovim iznošenjem lopte se ne ublažavaju ni kod alternativnih rešenja kada se glavni igrači pri prenosu striktno preuzmu, imaju problem pri presingu čovek na čoveka zbog fizičke inferiornosti u pojedinim momentima
Preferiraju zonsku odbranu kornera koja im daleko više leži zbog fizičkih karakteristika svih igrača, jako okretni, ali mogu zapasti u problem usled moguće fizičke inferiornosti ili striktne organizacije istog
Jedna od glavnih karakteristika ekipe pod vođenjem Rana Kozuha i njegovih pomoćnika, izuzetno okreni igrači sposobni da istraju u agresivnom presingu koji sadrži po minimum 5 igrača u toj akciji, često napadaju slabe tačke koje prethodno ”identifikuju” tokom utakmice ili priprema iste
Ofanzivni prekid im definitivno nije glavno ofanzivno oružje bilo i sa Kingsom Kangvom koji je bio centralna figura, ali stil izvođenja se nije puno menjao, ali dosta je zanimljiv, često će gađati najboljeg skakača na drugoj stativi ili igrača koji je na ivici kaznenog i čeka loptu na volej ili šut generalno sa distance, obično su to Diop i Ahmed/Perec, jako retko na prvu stativu
Organizovan agresivan presing čovek na čoveka, velikog intenziteta čije rešavanje zahteva veliki fokus svih pojedinaca i posebno dobru ogranizaciju
Isto, svi pojedinci u prenosu lopte su targetirani međusobno kod presinga čovek na čoveka, često će se opredeliti na rani centaršut i ubacivanje 2-3 igrača u kazneni koji će se pozicionirati u kaznenom
Definitivno jedno od rešenja za probijanje njihovog agresivnog presinga leži u tome što dosta prostora ostavljaju prilikom istog kod razdvajanja njihovih linija van poseda, precizne duge lopte na fizički dominantnog igrača često predstavljaju svestan rizik kojim se podležu, čime se otvara veliki prostor za kontranapad sa aktivnim delovanjem ofanzivaca
Kod prenosa lopte fizički dominantnog igrača, odnosno štopera, čim ”pukne” jedan pokušaj pojednica tu im može nastati problem jer pokušavaju brojčano višestruko zatvoriti linije dodavanja što predstavlja takođe svestan rizik od potencijalnog neuspeha i iniciranja kontre gde se defanziva nađe u nepovoljnoj situaciji ako tehnička izvedba napada bude na visokom nivou
Brojčana dominacija u presingu kada se identifikovana slaba tačka nađe u nepovoljnom položaju, odnosno igrač u gradnji napada iz poslednje linije ostane izolovan usled širenja linija i izgubi prostor za dodavanje, jedno od zaštitnih znakova ekipe Hapoel Ber Ševe
Slabo reaguju na organizovan i intenzivan presing čovek na čoveka, pogotovo ako se lopta nađe kod glavnog u prenosu i zatvore mu se linije dodavanja, u suštini odgovor njihovim oružjem koji zahteva izuzetan fokus i striktnost jer se mogu aktivirati njihovi bekovi prilikom potencijalne tranzicije
Jako puno prostora ostavljaju kada im bekovi izgube loptu u organizovanom prenosu, često zna biti fatalno jer brojčano uvek budu nadjačani zbog preuzetog rizika pokušaja pravljenja brojčane prednosti po bokovima
Ofanzivni prekid bazično ide gađanjem najboljeg skakača ili loptom na igrača koji čeka šut sa distance, neretko uz ispomoć i prebacivanjem na drugu stranu sa istim principima uz rane niske lopte koje takođe spadaju u jednu od glavnih njihovih karakteristika
Isto, lopta na najboljeg skakača u srce kaznenog ili na drugoj stativi, iz drugog plana na ivici kaznenog stoji kvalitetan šuter sa distance da li Perec ili Ahmed, uz naravno ispomoć koji bira jednu od dve opcije
Upotreba svojeg identiteta, agresivni kontrapresing/presing sa svojevrsnim rizikom koji uključuje brojčanu nadmoć i sužavanje izbora dodavanja, pravljenje prednosti i na boku uz moguću kratku kombinaciju i obaveznim ranim centaršutem koji može biti nizak ili izuzetno oštar, obavezno između defanzivaca stoje ofanzivni/vezni igrači koji napadaju iza leđa ili drugog plana, najmanje dvojica
Zvezdu čeka težak zadatak u revanšu. Iako je protivnik pokazao dosta mana, izgledao ranjivo, a potom ostao i sa igračem manje, glavni problem se nalazi u redovima crveno-belih. I pored činjenice da je ovo još početak sezone, raspored uloga, neki principi u igri i generalna slika nije zadovoljavajuća. Sve se glasnije priča o problemima u prelaznom roku, gde i pored pojačanja koja izgledaju dobro na papiru, kao i da su poprilična ulaganja u tom sektoru, već par godina se dešava da se značajan broj tih igrača ne uklopi i da njihovo dovođenje nije imalo smislu. Pošto se ne radi o izolovanom slučaju, već praksi, pitanje je da li je prvaku Srbije potrebno pojačanje u skauting službi i da li je zadovoljavajuća koordinacija na relaciji stručni štab-skauting služba-uprava.
