Dok čeka na novi angažman, Nemanja Nedović otvoreno govori o svemu što se dogodilo u završnici i po završetku pretprošle sezone. Iskusni bek je više puta ponovio da mu je teško pao način na koji je napustio Crvenu zvezdu. Dogovorio je novi ostanak, međutim, posle kraha sezone u završnici doneta je odluka da ga klub ne zadrži. U podkastu 6.75range se zapitao šta je to moglo da se promeni u mesec dana.
„Je l’ ja igram tenis? Jesam ja teniser, pa sam igrao sam protiv Spartaka, protiv Budućnosti? Ja bih razumeo da ja igram sam tu. Ekipa je pala kolektivno posle tog poraza od Budućnosti, gde smo se borili. Izgubiš, je**te, na onaj flouter sa trojke Mekinlija Rajta. Nije sad da si izgubio 20 razlike, pa kao sramota. Boriš se tamo, ideš tamo u rov, je**te, šlemove na glavu i ideš u rov. Dajem sve od sebe da uđemo u finale ABA lige i to je veliki udarac na samopouzdanje, na raspoloženje svih stranaca. Kao što vidimo i ove sezone, oni se iščekiraju posle Evrolige. Neki ne, čast izuzecima.”
Završnica Košarkaške lige Srbije je dodatno bacila mrlju na sezonu. Nedović kategorički odbija mogućnost da je jedan igrač ili grupa igrača odgovorna za to.
,,Na nama, Srbima, ostaje taj teret KLS-a. Mi imamo te sastanke: ‘Bitan je KLS.’ I nije sad da sam ja u fazonu: ‘Ma kakav KLS, brate.’ Ja hoću to da osvojim. Ali ja nisam tu Džordan, je**te, da mogu sam da dam 50 poena i da mogu sam da utičem na sve. Pa kao: ‘Okej, ti si kriv za to’, ili Luka je kriv, ili Branko je kriv. To je ekipa. Ima mnogo faktora koji su uticali na sve to i na to što se izdešavalo.”
,,To su neke stvari koje možda deluju banalno, ali ti dovoljno pokažu”
Još jedan detalj ga je ostavio izuzetno ružan utisak. Uramljeni dres za veliki jubilej je uručen skoro krišom. Bez ikakve ceremonije, izraza poštovanja.
,,Meni je već tokom sezone bilo čudno što se to odlaže, a priča se neka druga priča. Ono što je mene mnogo povredilo bio je moj dres za 300 utakmica za Crvenu zvezdu. Luka odigrao, ne znam koliko, Branko isto… Daju im se dresovi na sredini terena, navijači… Znaš, to nama znači, stvarno. To može malo da te digne. Kad te ljudi tako lepo uvaže, nama to znači. Mene jedan dan zove Ana, devojka koja nam radi marketing: ‘E, Nedo, jesi u Pioniru?’ Ja završio terapiju, rekoh: ‘Jesam.’ Ona će: ‘E, pa samo da ti dam ovaj dres za 300 utakmica.’ Ja rekoh: ‘Koji dres?’ Odgovara: ‘Pa ovaj uramljeni dres za 300 utakmica u Crvenoj zvezdi.’ Rekoh: ‘Ana, kod tebe je dres.’ I daje mi devojka u hodniku Pionira dres za 300 utakmica.”
Zbog takvih stvari Nedović nema nameru da se vraća na Mali Kalemegdan. Barem ne dok su tu ljudi koji su zaslužni za ovakav tretman.
,,To su neke stvari koje možda deluju banalno, ali ti dovoljno pokažu. Dovoljno ti kažu o nekim ljudima i tako dalje.“
