Dokaz da Maja Ognjenović još nije za penziju je osvojeno odličje na Evropskom prvenstvu, njeno šesto kontinentalno. Generacije se smenjuju, ali najiskusnija Plava dama ostaje. Bojaznost je jedino gajila zbog kasnih priprema, ali sve se završilo kako treba.
,,Nisam pre svega očekivala ovo. Razmišljala sam pre par godina da ću doći do ovih dana, gde sam sada. Igračke godine u kojima sam sada, zaista ne bih mogla da poverujem u ovakav kraj i ishod. Neka simbolika mora da postoji, jer je bronza bila na Svetskom prvenstvu i sada. Bilo je dosta izazovno i ne jednostavno za igrati. Možda i to neigranje Lige nacija i priključivanje kasnije je za mene bilo upitno. Bila sam srećna i zahvalna što sam mogla da odmorim, ali sam se pitala da li će biti dovoljno za adekvatnu pripremu kakvo jedno Evropsko prvenstvo iziskuje”.
Razlika u godinama između Ognjenović i ostalih odbojkašica je primetna samo na papiru, ne i na terenu. Stalno bismo da u prestonicu ponesemo samo zlato, ali nekad mora malo raznoliko. Sada bronza. Nadamo se da će ponovo u krug.
,,Ne znam, ovo je neka nova generacija, sa većinom ovog tima nisam igrala nikada. Izuzetna je čast i privilegija da mogu da igram sa devojkama koje su 20 godina mlađe od mene, ali verujte da nije jednostavno da se neke stvari uklope i da sve funkcioniše, jer je taj generacijski jaz ogroman. One su pokazale da su na visini zadatka. Htela sam svojim znanjem da im pomognem, da im pomognem da im bude još lakše i bolje. Očekivali smo sjajniju medalju, ali ovo, da ne zvuči kao fraza, sija zlatnim sjajem”.
,,Neka vrsta paralize”
Turnir kao što je Evropsko prvenstvo ne dozvoljava opuštanje, Srbija se u grupnoj fazi sjajno profilisala. Svima je žao zbog teškog poraza u polufinalu, ali kontinuitet se nastavio.
,,Ja imam teoriju da je ta grupa u kojoj smo igrale, koliko god da je sa početka okarakterisano kao dobar i pod navodnicima “lak” put, ali na Evropskom prvenstvu nema lakog protivnika. Sa druge strane, bilo je tu ekipe koje još nisu dorasle vrhunskom nivou. Kada igrate protiv protivnika za koje znate da ćete pobediti lako, pa čak i u osmini finala i u četvrtfinalu sa Grčkom i Hrvatskom, ruku na srce nisu bili adekvatna priprema za Tursku. To apsolutno ne umanjuje ubedljiv poraz koji smo doživeli u polufinalu. To sam već rekla, od te prevelike želje koje smo imale, a znamo kako su saigračice reagovale, otišla je ta želja u neku stranu u koju nije trebalo. A to je neka vrsta paralize, a žao mi je zbog toga, jer to nije bilo izdanje, bar se ja ne sećam, da je naša reprezentacija imala u poslednjih nekoliko godina“.
,,Blagovremeno da vidimo”
Noć je nakon poraza uvek najteža, Srbija se odmah sutradan suočila sa Poljskom. Ako je neko uz selektora mogao da pokaže odvažnost prema ostalim devojkama, onda je to Ognjenović najbolje uradila.
,,Sa druge strane nije bilo lako da se psihološki ekipa vrati na pravi put, jer ta utakmica, to nam je Terza rekao pred polufinale, šta god da se desi utakmica sutra je najvažnija, da li se borimo za zlato ili za bronzu. Ti termini u 16 časova, nisu neki alibi, ali nemogućnost da treniramo ujutru… to je splet okolnosti, ali igrati protiv Poljske, koja je izuzetna ekipa, vrlo konkurentna ekipa i u poslednjih nekoliko godina igraju izuzetnu odbojku. Imaju i ligu koja se vraća na put, nije bilo jednostavno, pokazale smo snagu i bili smo najbolji kad je bilo najpotrebnije”.
Još je rano da se razmišlja o Olimpijskim igrama u Los Anđelesu. Silno želimo da Ognjenović i tamo ponosno ponese grb. Blagovremeno će, u dogovoru sa Terzićem da se donose odluke, pa polako.
,,Ne bih smela da razmišljam o tome… ne bih da spominjem broj mojih godina… Danas i za dve godine za igrača je dosta. Mislim da će se osetiti razlika, ali to ćemo blagovremeno videti i kakvo će moje razmišljanje na tu temu biti”.
