Junak jednom, junak uvek, ali Karlik Džons je obraćanje nakon pobede započeo komplimentom na račun Kevarijusa Hejsa. Akcenat je stavio na saigrača, a ne na sebe – oduševljen odbranom poslednjeg poseda.
,,Bilo je mnogo problema i teških situacija. Mislim da smo pokazali veliku otpornost. Mnogo momaka je istupilo tokom utakmice, posebno ovaj momak ovde, koji je imao ogromnu odbranu na kraju. To je bilo veoma važno za nas“.
Krenuo je da nabraja Džons ko se sve večeras istakao. Od Džekirija, preko Olmena i Pajole do Vildoze. Igrača više imao je Partizan na parketu, podršku navijača.
,,Tonje Džekiri je ponovo bio ono što je bio i u prethodnih nekoliko utakmica. Svi naši bekovi, Kajl Olman, Alesandro Pajola, Luka Vildoza, čuvali su najbolje protivničke bekove i otežavali im posao. Danas smo igrali protiv elitnog šutera. Ne znam koliko je trojki pogodio, ali nije ih bilo toliko koliko sam navikao da ga vidim da pogađa. Mislim da je ovo pre svega bila pobeda cele ekipe. Upali smo u zaostatak, ali nismo odustali. Pokazali smo mnogo srca i, kao što sam rekao, naš šesti igrač, navijači, ponovo je bio sjajan“.
,,Kao da smo sve igrali kod kuće”
Zajedništvo je vrlina crno-belih ratnika, ne samo spoljna linija, nego i unutrašnja. Zahvalnost visokim igračima, ali i svima ostalima što doprinose na obe strane.
,,Nisu samo bekovi, čoveče. Svi smo u tome. Visoki igrači rade svoj posao, kao i uvek. Kada imaš četiri ili pet bekova koji mogu da izađu na teren i doprinesu na obe strane, to definitivno mnogo pomaže“.
Gostovanje u Minhenu, ali zahvaljujući navijačima Džons oseća da je meč odigran u Beogradu. Uzajamna je ljubav prema Grobarima, vraća im sjajnim izdanjem.
,,To mi je jedan od omiljenih delova dana. Kada pobedimo i onda možemo da slavimo i plešemo sa našim navijačima, to je neverovatan osećaj. Kao što sam rekao, obožavam naše navijače. Njihova energija je neuporediva. To je atmosfera na gostovanju koju jednostavno ne možeš svuda da doživiš. Što se mene tiče, osećam kao da smo do sada odigrali tri utakmice kod kuće“.
Stara narodna poslovica kaže da ko visoko leti, nisko pada, pa Džons na vezane pobede gleda trezveno. Čekirano je prvo duplo kolo, ali put postaje strmovit.
,,Mislim da je još rano. Moramo da ostanemo skromni. Nikada ne smeš da odeš previsoko, niti prenisko. Samo treba da ostanemo mirni i stabilni. Imamo tri pobede. To su velike pobede, ogromne, posebno tokom duplog kola. Ali meni je najvažnije što smo pobedili. Imamo skor 3-0“.
,,Vašington – nije usmereno ka navijačima”
Čačkao je mečku Dvejn Vašington bespotrebno, izazvao reakciju kod navijača, Džons sumnja da se svesno zamerio njima.
,,Dvejn i ja smo dosta slični. On je tu, ali zaista smo dosta slični, brate. Obojica smo veoma energični igrači. Slavimo svoje koševe. Ne mislim da je bilo šta bilo usmereno ka navijačima. Kada sam pričao s njim, samo sam mu rekao: ‘Čoveče, volim te. Ti si moj brat. Nastavi da budeš svoj. Nastavi da sijaš. I, bez obzira na sve, ostani ono što jesi.’ Drago mi je zbog njega. Želim mu sve najbolje. On sve to zna“.
Zaista bi bilo lepo da Šakil O’Nil dođe na Partizanov meč, nada se i crno-beli plejmejker da ćemo uskoro da mu se divimo.
,,Čoveče, samo neka dođe. Na bilo koji način da uspemo da ga dovedemo. Kad god možemo da dovedemo nekog od velikana u našu dvoranu i omogućimo mu da doživi ono što mi doživljavamo praktično svake večeri, bilo bi neverovatno“
