Džabari Parker prvi put je detaljno progovorio o turbulentnom periodu provedenom u Partizanu, otkrivši zbog čega je došlo do njegovog rastanka sa crno-belima, ali i kakve je neprijatnosti doživeo nakon odlaska Željka Obradovića.
Američki košarkaš stigao je u Beograd kao jedno od najvećih pojačanja u istoriji kluba, međutim, njegova epizoda u crno-belom dresu nije se odvijala prema očekivanjima.
Posle razočaravajućih partija usledila je pozajmica u Huventud, a po povratku iz Španije za njega više nije bilo mesta u planovima stručnog štaba. Saradnja sa Partizanom na kraju je završena raskidom ugovora.
U opširnom intervjuu za Sport klub, Parker je otkrio da je upravo Obradović bio jedan od glavnih razloga zbog kojih je odlučio da dođe u Beograd.
„Ali onda su se dogodile neke stvari sa trenerom. On je čovek koji je odlučio da podnese ostavku. Zašto je to uradio, to je na njemu da objasni. Možda je važno da to bude jasno. On meni nikada nije objasnio svoju odluku. Ali imao sam lični razgovor sa njim i on je čovek koji uživa poštovanje. Upravo je on bio jedan od razloga zbog kojih sam želeo da budem deo Partizana. Želeo sam da prihvatim taj izazov, baš kao što je i on prihvatio izazov sa mnom. Rizikovao je sa mnom, a ja sam rizikovao sa njim. Ta uzajamna obaveza bila mi je važna. Kada sam video da je otišao, to me je iznenadilo. A onda je sve ostalo počelo da se urušava.“
Posebno potresan deo njegovog svedočenja odnosio se na događaje ispred trening-centra Partizana nakon Obradovićeve ostavke.
Parker tvrdi da se tokom jednog večernjeg treninga okupio veliki broj navijača, kao i da je bezbednost košarkaša bila ugrožena. Izneo je i sumnju da je neko unapred otkrio vreme održavanja treninga.
„Najviše me je iznenadilo kada smo videli oko 2.000 navijača ispred naše trening-dvorane. Imali su cigle, utrčali su i provalili u objekat, a nama su upućivali pretnje. To mi je gotovo delovalo kao da je sve bilo namešteno. Jer ko je mogao da im da takvu informaciju? Ko je mogao da im kaže kada ćemo biti tamo? Bilo mi je veoma čudno i sumnjivo da ljudi koji nisu deo ekipe znaju kada dolazimo u dvoranu, naročito zato što obično treniramo ujutru. Ne znam, šta biste vi pomislili da se nađete u situaciji u kojoj je vaša bezbednost ugrožena? Neko ko je znao za trening očigledno je tu informaciju prosledio drugima…“
Nekadašnji NBA košarkaš govorio je i o odnosu sa Đoanom Penjarojom, tvrdeći da je nakon povrede pete postepeno udaljen iz ekipe. Posebno ga je pogodilo to što je trener javno govorio o njegovoj fizičkoj spremi, dok Parker smatra da rezultati testiranja nisu pokazivali pogoršanje njegovog stanja.
Prema njegovim rečima, nije dobio jasno objašnjenje zbog čega više nije deo rotacije, iako je želeo da nastavi da trenira i izbori se za mesto u timu.
Najteže mu je, ipak, pao period nakon povratka iz Huventuda, kada je trenirao odvojeno od ostatka ekipe.
„Imao sam potpuno odvojen raspored. Ali pre svega želim da odam priznanje Žiletu (Aleksandar Žilović), treneru za fizičku pripremu. Šta god bi mi rekao da uradim, ja bih to uradio. I on to zna. Kada bi mi rekao da moram da pronađem dodatnu snagu, da trčim na traci 30 minuta, ja bih to uradio. Jer to nisam doživljavao kao kaznu, radio sam to zbog sebe, da bih sebi postavio izazov. Rad sa njim je bio jedina podrška koju sam imao. On je mogao da radi sa mnom posle treninga ekipe, pa sam ostajao sam duže u dvorani. U tim trenucima pronalazio nešto lepo, iako nije bilo mnogo nade. Vratio sam se pravoj suštini košarke. Sve to vratilo mi je ljubav prema košarci i onu glad za igrom. Dani su mi bili veoma mračni. Nisam išao nigde. Odlazio bih u dvoranu, zatim se vraćao kući. Sutradan bih se probudio i samo čekao da ponovo odem na trening.Voleo bih da sam dobio još jednu priliku.“
