Dušan Alimpijević, trener Bešiktaša i selektor košarkaške reprezentacije Srbije, govorio je o dolasku španskih stručnjaka u Partizan i Crvenu zvezdu. U razgovoru za Basketball Sphere osvrnuo se na prednosti domaće trenerske škole, ali i objasnio zbog čega stranim trenerima ponekad može biti lakše da rade u zahtevnim košarkaškim sredinama.
Srpski stručnjak već godinama gradi uspešnu karijeru u Turskoj. Njegov rad u Bešiktašu privukao je veliku pažnju evropske košarkaške javnosti, posebno zbog napretka koji je klub ostvario u prethodnom periodu.
Bešiktaš je pre tri godine bio u veoma teškoj situaciji, dok danas nastupa u Evroligi i predstavlja ozbiljnog konkurenta u turskom prvenstvu.
U opširnom intervjuu, Alimpijević je govorio o uspesima u Istanbulu, obavezama koje nosi funkcija selektora Srbije, ali i o Nikoli Jokiću i Bogdanu Bogdanoviću. Posebno zanimljiv deo razgovora odnosio se na činjenicu da Partizan vodi Đoan Penjaroja, dok je Crvena zvezda angažovala Ibona Navara.
Pohvalio srpsku trenersku školu
Alimpijević smatra da srpski i balkanski treneri imaju prepoznatljiv pristup košarci. Posebno je istakao posvećenost, organizaciju i sposobnost izgradnje sistema.
„Naša srpska trenerska škola je veoma jaka, i ne samo srpska, već balkanska. Ljudi sa Balkana nose tu nit posvećenosti, organizacije i izgradnje sistema. Kada dovedete ljude sa Balkana, oni ne razmišljaju samo o kratkoročnom rezultatu, već o stabilnoj izgradnji sistema. Klubovi i vlasnici to cene i vole“, istakao je Alimpijević.
Ipak, selektor Srbije ne smatra da bi domaći klubovi trebalo da budu zatvoreni za stručnjake iz drugih zemalja. Naprotiv, veruje da košarka pruža priliku svima koji mogu da se dokažu.
„Košarka je planetarna igra. Bilo bi sebično od nas koji radimo u inostranstvu da kažemo: ‘Ne, ne. U Srbiji je mesto Srbima, u Bosni Bosancima, u Sloveniji Slovencima…’ To je univerzalna igra koja svima pruža priliku. Kako se ko dokaže, tako i ostaje“, poručio je srpski trener.
Zašto strancima može biti lakše?
Alimpijević je potom izneo i zanimljivo zapažanje o radu u sredinama u kojima su očekivanja navijača i javnosti veoma velika. Prema njegovim rečima, nepoznavanje jezika ponekad može da bude i prednost.
„Ponekad, a siguran sam da su to trenutno Srbija, Grčka i Turska, stranom treneru je lakše jer ne razume jezik. Možda je i bolje da ne razumemo. Ovo mi je sedma godina ovde, imam određeni fond reči, ali sam daleko od toga da mogu da govorim jezik. Nisam ni želeo, a jedan od razloga je upravo to. Svaki put kada su hteli nešto da mi prevedu, rekao sam da ne želim da čujem. Verujem da je isto i španskim kolegama u Srbiji“, zaključio je Alimpijević.
