Olimpijske igre sve su bliže, broje se dani, sati otkucavaju, a tim povodom je za TeleSport govorio i dugogodišnji lider naše odbojkaške reprezentacije, kao i čovek koji je ostavio dubok trag u srpskoj odbojci, Aleksandar Atanasijević.
Muška odbojkaška reprezentacija Srbije se nakon 12. godina čekanja konačno plasirala na Olimpijske igre u Parizu. Ono što nismo uspeli da uradimo 2016. I 2021. godine, uradili smo konačno sada – i tu ne planiramo da se zaustavimo.
“Plava četa” će na Olimpijskim igrama igrati u grupi A sa selekcijama Francuske, Kanade i Slovenije.
Za početak razgovora, upitali smo Atanasijevića, šta on, kao lider ove reprezentacije, može da obeća navijačima Srbije pred put u Pariz.
– Ne možemo ništa da obećamo u ovom trenutku. S obzirom da u prethodna dva olimpijska ciklusa nismo uspeli da obezbedimo plasman. Ono što je najvažnije u ovom trenutku, jeste da na ovoj Olimpijadi odigramo kako znamo. Grupa je izuzetno teška, ali su to sve protivnici protiv kojih smo mi već igrali, koje smo i pobeđivali, ali i od kojih smo gubili neke utakmice, tako da jedino možemo da obećamo, da ćemo se boriti od prvog do poslednjeg trenutka. Sada naporno radimo, da bi kasnije došli u situaciju da te iste reprezentacije pobedimo. Mislim da smo u sjajnoj formi, i da imamo čemu da se nadamo, ali ni ne trebamo da se opustimo previše, niti da podcenimo neke protivnike.
Ostalo je još jako malo vremena da početka samih Olimpijskih igara, a svestan je toga i Atanasijević.
– Sigurno da smo pre svega zadovoljni što imamo priliku da se pripremamo za tako
veliko takmičenje, kao što su Olimpijske igre. Na kraju smo uspeli da nadomestimo
i nadoknadimo te bodove i taj zaostatak za klubove i da se domognemo Olimpijskih
igara, što je sigurno bio neki primarni cilj, ali i “kruna” obe generacije. Imamo još
nekih deset dana do odlaska u Pariz i nadam se da ćemo što spremnije dočekati
prvi meč protiv Francuske.
Potom je Aleksandar govorio i o cilju reprezentacije Srbije u Parizu.
– Primarni cilj je plasman u četvrtfinale i da kasnije iz te neke euforije i energije ostvarimo što bolji rezultat .
Pošto naši momci čini se i malo potcenjeni idu u Pariz, zapitali smo se da li možda zbog toga može da proradi i taj čuveni srpski inat u muškoj reprezentaciji Srbije.
– Mislim da može. Ukoliko pogledamo neka takmičenja iz 2010. i 2011. godine, imali smo dosta dobrih i loših takmičenja, tako da imamo dovoljno iskustva. Znamo kako se igraju ti turniri, bez obzira na to što smo propustili prethodna dva olimpijska ciklusa.
Ipak, Atanasijević je konstatovao i da je Srbija na neki način “profitirala”, pošto se i sam sistem takmičenja donekle promenio.
– Sistem kvalifikacija i same Olimpijske igre su bile potpuno drugačije. Određeni broj ekipa je odlazio sa evropskog kontinenta. Mislim samo dve ili tri selekcije, tako da je bilo jako teško prvenstveno kvalifikovati se, s obzirom na to da se u Evropi igra najbolja odbojka.
Nedavno je jedan od naših bivših košarkaša u kontekstu reprezentacije rekao da je tim porodica, i eto nekako se pred okupljanje košarkaša i fudbalera često priča o stvaranju hemije. S druge strane, utisak je da kod drugih reprezentacija, uključujući i odbojkaše, postoji neki drugačiji momenat. Ima boljih i lošijih perioda, kao i u svakom kolektivu, ali kada god se okupe, na terenu, van njega, u medijskim istupima, odašilju neku drugačiju energiju, pozitivnu, ako možemo da se našalimo, doslovce kao drugari iz kraja ili srednje škole koji drže do toga da svake godine provedu određeno vreme zajedno. Iako imaju igrače različitih generacija, deluju kao kolektiv kakav bi svako od nas poželeo.
– Atmosfera je sjajna. Mi se jako dugo poznajemo, treniramo, po mom mišljenju na jako visokom nivou, možda čak i na najboljem nivou u prethodnih nekoliko godina, kao što sam i rekao, smatram da smo možda sada i u najboljoj formi, u odnosu na prethodnih pet-šest reprezentativnih sezona, tako da odlazimo sa puno optimizma na Olimpijske igre. Međutim, koliko je sama Olimpijada teška, koliko su protivnici, takođe, na visokom nivou, i naravno, nijanse će odlučivati, ali se nadamo da će upravo te nijanse prevagnuti u našu korist. Dobra stvar je što se konstantno dopunjujemo. Jedan dan neko pušta muziku, neki drugi dan, neko drugi i tako. U suštini, ono što je najvažnije, jeste da se naporno radi i da iz te dobre atmosfere svaki dan napredujemo. Primarni cilj jeste da ovo leto izguramo na pravi način, jer zaista želimo da se što bolje pokažemo na Olimpijskim igrama u Parizu.
“Moja lista još uvek čeka”
Atanasijević je u nedavnom intervju obećao, da će, ukoliko se reprezentacija vrati sa medaljom oko vrata sa nekog velikog takmičenja imati spremnu listu pesama, koju će kasnije i pevati sa kolegama iz reprezentacije. Nismo mogli, a da ne pitamo, da li to obećanje još uvek važi, i da li će se možda to dogoditi već nakon Olimpijskih igara u Parizu.
– Lista još uvek čeka. Tako da, samo da se dođe do rezultata, a taj deo ćemo vrlo lako. Zaista, sav fokus nam je trenutno na tome da zabeležimo što bolji rezultat na Olimpijskim igrama, sigurno da neće biti lako. Dobra i loša stvar u ovom trenutku, jeste što će se čak 11 reprezentacija boriti za zlatnu medalju i svi će imati podjednake šanse, osim tog autsajdera Egipta, i to je možda i naša nada. A, kasnije za eventualnu proslavu ćemo se pobrinuti da to bude na što većem nivou.
Nije krio Atanasijević i da u slobodno vreme često voli da sluša muziku, a kako kaže, poprilično voli Breskvicu i njenu pesmu “Gnezdo Orlovo”, koju često ume i da pevuši sa svojim saigračem Markom Podraščaninom.
– Slušamo je i dalje, naravno. Nedavno je i nastupala ovde u Vrnjačkoj Banji na Trgu, pre nekoliko dana, tako da smo imali priliku i da u toj nekoj šetnji centrom čujemo neku njenu pesmu. Marko Podraščanin i ja mnogo vremena provodimo zajedno, tako da, kada nam jedna pesma uđe u uši, onda je stalno pevamo. Slušamo i neke hitove, naravno, ali i sve ostalo što može da nam pomogne i motiviše nas za nastavak priprema.
Veliki broj igrača je rizikovao i svoje karijere u srpskoj reprezentaciji
Poslednjih godina dosta se priča o tom igranju za reprezentaciju, iako se do pre nekoliko godina to, praktično, pa i podrazumevalo, sada je postala dosta učestalija tema u skoro svakom sportu.
Zbog sve gustijeg rasporeda, umora, ali i određenih povreda, brojni igrači se teže odazivaju pozivu selektora u nacionalne selekcije.
Ipak, kada je reč o muškoj odbojkaškoj reprezentaciji Srbije, to već dugi niz godina nije slučaj, što potvrđuje i Atanasijević.
– Nezahvalno je da se poredimo sa bilo kojom drugom reprezentacijom, svaka reprezentacija ima svoje dobre i loše stvari. Ono što sigurno daje nama prednost kod drugih reprezentacija, jeste što nijedan igrač u prethodnih 30 godina, nikada nije ni odbio reprezentaciju, niko nije rekao ni da je umoran, ni povređen, ne aludiram ni na koga.
Dodao je Atanasijević i da je u poslednje vreme veliki broj igrača rizikovao i svoje karijere, zbog nastupanja u reprezentaciju.
– Mnogo igrača je u srpskoj reprezentaciji rizikovalo i svoje karijere, pre svega mislim na Srećka Lisinca, koji upravo iz tog nekog zamora, konstantnog igranja za reprezentaciju, došao u situaciju da možda i rizikuje nastavak sportske karijere.
Ponovo smo se u razgovoru sa Aleksandrom dotakli te famozne teme o uspesima srpske reprezentacije u prethodnih nekoliko godina.
– Nikada nismo ni obećavali, a nismo ni pričali šta možemo da uradimo. Imamo veliki broj medalja, imamo kontinuitet u poslednje dve godine je izostalo to da se zabeleži neki bolji rezultat, ali smo mi uvek u samom vrhu svetske odbojke, što je ogroman uspeh da sa Srbijom, pored naravno ženske reprezentacije, koja stalno uzima medalje, da budemo u tom nekom piku i da se borimo za što bolji plasman. Biti osmi ili deveti na svetu je velika stvar za nas i za mušu odbojku.
“Ne razmišljam o nekoj drugoj funkciji u srpskoj odbojci, ali voleo bih da pomažem mladima”
Biće ove Olimpijske igre i Aleksandrov “poslednji ples” u reprezentativnom dresu, ali tu se ne zaustavlja klupska karijera. Ističe, da ne razmišlja previše o potencijalnoj novoj funkciji u srpskoj odbojci.
– To je samo kraj reprezentativne karijere. Nastaviću još uvek svoju klupsku karijeru. Mislim da je ova generacija mnogo dala srpskoj i muškoj sceni i da je jednostavno došao trenutak da se da šansa nekim mlađim momcima i da oni dobiju svoju priliku, kao što smo i mi nekada dobili.
Ne krije i da bi u budućnosti voleo da pomaže muškoj selekciji.
– Voleo bih da pomognem odbojci na bilo koji način, pre svega tu mislim na mušku selekciju. Ali, naravno, ukoliko budem imao mogućnosti za neku drugu ulogu, sigurno da sam spreman da je prihvatim.
Želi Atanasijević da se konačno posveti i svojoj supruzi, ali i svom detetu, budući da je srpski reprezentativac nedavno dobio i novu ulogu u životu. – Meni je lako, iskreno, ali je tu mojoj supruzi mnogo teže, s obzirom da je ona stalno sa sinom. Mi smo u konstantnom karantinu ili igramo utakmice, što mi je i jako žao. Sigurno je to jedan od razloga zašto sam se odlučio da sledeće leto provedem malo više sa svojom porodicom, jer mislim da bi to bilo fer i prema njima, kako bih bio tu uz samo odrastanje sina.
Postoji i ta biznis strana sporta o kojoj se neretko priča
Kao i u svakom sportu, uvek ćete čuti da se radi o nekim brojkama. Bilo da je to neka cifra, koju će zaraditi određeni igrač ili možda marketing nekog kluba, ali poslednjih godina poprilično postaje zastupljenija ta tema o biznisu u svetu sporta. I sam Atanasijević je istakao da igrači moraju da prave razliku, kada se radi o reprezentaciji i o klupskoj karijeri.
– Neizostavno je da većina sportista živi od postignutih rezultata i od samog bavljenja sporta, što je i prirodno. Neki sportovi su više, a neki su manje finansijski isplativi. Mi imamo tu sreću što smo plaćeni dovoljno dobro, ali ne toliko sjajno kao i drugi sportovi, što je nešto i prirodno. Mislim da taj deo ne treba i ne sme da se spominje u reprezentaciji. Igranje za Srbiju treba da predstavlja svima nama ogromnu čast. Klupska odbojka je nešto potpuno drugačije, tu treba biti maksimalno profesionalan, i tu odbojkaši igraju iz nekog finansijskog interesa.
