Marko Jagodić Kuridža je košarkaš koji se ponovo vratio u Vojvodinu, klub u kojem je započeo svoje košarkaške korake i koji mu sada predstavlja osnovnu platformu za ostvarenje ambicija u poslednjem delu karijere. Nema sumnje da je za njega ovo poseban povratak – grad i klub koje oseća kao svoj dom sada su mesto gde želi da ostavi dubok trag. Iako su u njegovoj bogatoj biografiji upisani brojni uspesi, uključujući osvajanje Žućkove levice sa Crvenom zvezdom i titulu MVP-ja u finalu Kupa, sada pred njim stoji novi izazov, takmičenje koje nosi specifičnu atmosferu i u kojem će morati da se bori za plasman u AdmiiralBet ABA ligu, kao i da se takmiči sa velikim rivalom, Partizanom, u Kupu Radivoj Korać.
U trenutku kada je Vojvodina doživela poraz od Zlatibora u Košarkaškoj ligi Srbije, tim je bio u fazi tranzicije. Posle toga, usledila je promena trenera, jer Miloš Isakov Kovačević nije mogao da nastavi zbog povrede, a njegov nasleđeni kormilar postao je Vladimir Mirkovski. Jagodić Kuridža smatra da će biti izazovno prilagoditi se novim trenerskim zahtevima, ali je i uverio sve da će ekipa dati sve od sebe, posebno mladim igračima, kako bi se dokazali i obezbedili veću minutažu.
„U periodu smo tranzicije. Isakov nije mogao da nastavi zbog povrede koju ima, pa smo dobili novog trenera. Odradili smo prvi trening sa njim i sigurno će biti izazovno da usvojimo njegove zahteve. Dolazi nam najteži protivnik. Treba da uživamo protiv Partizana. Uspeli smo da izborimo plasman, što je uspeh sam po sebi. Da damo maksimum, pogotovo mladi igrači koji treba da se pokažu u što boljem svetlu kako bi skrenuli pažnju na sebe. Nadam se da ćemo odigrati dobru utakmicu, a videćemo za šta će to biti dovoljno. Partizan je svakako favorit i mi se nimalo ne zavaravamo, niti pomišljamo da pretimo. Želimo da damo sve od sebe i ništa više od toga. Partizan je favorit uz Zvezdu da ide do kraja. Sve ostalo bi bilo iznenađenje i neću ni da pričam o tome jer bi bilo neozbiljno. Da se lepo košarkaški pobijemo i da iz te utakmice izađemo kao bolji“, rekao je Jagodić Kuridža za Meridian sport.
Nastavio je odmah u ozbiljnom tonu i pojasnio da će njegova uloga doći do izražaja kada se Vojvodina bude borila za plasman u ABA ligu.
„Kao i svaki stariji igrač, imam problema, ali uspevam da ih prevaziđem. Treneri imaju razumevanja za mene, daju mi nekad slobodan dan više, izvode me iz igre, ne guraju me da imam preveliku minutažu… Bitno je da budem spreman za ono što je za nas najbitnije, za period koji će nama odrediti sezonu – mart, april i maj. To su najvažniji meseci za nas, a ja volim kada je tako. Kroz moju karijeru sam imao sreće da tada igram plej-of serije. Najlepši meseci za igranje i svi ih jedva čekamo. Ali, naravno, da bismo uopšte imali šansu da budemo tamo, moramo da odradimo posao na najvišem mogućem nivou“.
Dok ne dođe vreme odluke, ponovo će imati priliku da se podseti sa svim čarima koje donosi Kup Radivoj Koraća, pogotovo u gradu kao što je Niš.
„Tri, četiri dana gde moraš da budeš dobar. Ako si u ekipi koja je nosilac, onda je neophodno da se nosiš sa pritiskom. Kup je uvek lepo igrati. Iznenađenja su moguća, nema popravnog. Ja sam u karijeri osvojio nekoliko kupova – Belgija dva puta, Hrvatska, Crna Gora, Srbija… Kad osvojiš Kup usred sezone, ekipa može da se digne i dobije mnogo samopouzdanja“.
Premotao je film na 2021. godinu kada je u Zvezdinom dresu poneo epitet MVP-ja finala, a klub sa Malog Kalemegdana zaradio novu Žućkovu levicu za svoje vitrine.
„Došli smo na Kup u teškoj situaciji. Svi stranci su nam imali koronavirus. Igrali su samo Džordan Lojd i Džoni O’Brajant koji je vrlo brzo posle otišao. Pobedili smo Partizan jedan razlike, a to nam se vratilo za godinu pre kada su nas pobedili iako smo vodili šest razlike do samog kraja. Posle smo u finalu savladali Megu. Statistički sam kao bio dobar, ali se sećam da je Deki (Dejan Davidovac prim.aut) nosio celu utakmicu. Igrao je plejmejkera i izbacivao lopte tako da su dolazile do mene. Uspeo sam da pogodim bitan šut, uhvatio neke lopte… Ali, pobeda je bila timska, gde su svi učestvovali. Mnogo srpskih igrača je bilo u ekipi“.
Priča je dolazila prirodno, a Zvezda kao tema se nametala sama.
„Sa svim domaćim igračima sam ostao u sjajnim odnosima. To je bilo prirodno. Čujemo se, pratim Zvezdu naravno. Odlično igraju u Evroligi i navijam uvek za njih. Jednu stvar bih dodao i moram da kažem – prilično sam šokiran kada vidim da ne igraju i da nisu u 12. Primer je Ognjen Dobrić. Ako može da igra sa Jokićem i Bogdanovićem u reprezentaciji, onda ne vidim zašto ne može u Zvezdi. To su naši reprezentativci koji su nam doneli srebro i bronzu na najvećim takmičenjima, gde imaju ozbiljnu minutažu… A onda ponekad nemaju u Zvezdi, pa mi bude mnogo žao zbog toga“.
Umalo da zaboravi čoveka za kojeg ima neizmernu dozu poštovanja, ali setio se, a onda je sa pijetetom govorio o Milošu Teodosiću.
„I on ne igra mnogo… Ubeđen sam da mu je žao što nema veću minutažu. On ne bi uradio sve što jeste da nije voleo da igra. Uveren sam da i sada voli isto tako. Stvarno se nadam da će Teo biti više na terenu. To su moje želje, a trener će da gleda kako njemu odgovara. Sa Teom sam igrao dve utakmice. Osim najvećeg uspeha što sam igrao sa Jokićem, igrati sa Teodosićem spada takođe u red velikih košarkaških uspeha. On je bio godinama najbolji plejmejker u Evropi. Što se mene tiče, košarkaški sam prezadovoljan“.
Period na Malom Kalemegdanu nikada neće moći da zaboravi – stvorio je neraskidiva prijateljstva, dodatno izgradio ime i ukrasio CV zlatnom referencom.
„Najleše sećanje mi je tripleta. Ne može lepše da bude. Svaka pobeda u Zvezdi je velika, pogotovo u Evroligi i pogotovo za mene koji nisam igrao mnogo na tom nivou. U Zvezdi nije bio budžet kao sada. Svaka pobeda je bila ogromna i lepo iskustvo. Ipak, najlepše su uspomene kada se završi i kada se uzmu trofeji. Citiraću Branka Lazića – veliku istinu je rekao. Kad dođeš u Zvezdu, udahneš jako u avgustu i onda 15.6. izdahneš… To je jednostavno tako. Zvezda nosi odgovornost i svaki igrač želi da bude tamo“. Završava Jagodić Kuridža.
