Na iznenađenje mnogih, Srbija već u ranoj eliminacionoj fazi stavlja tačku na ovogodišnji Evrobasket. Teško ko može da prihvati poraz od Finske, ali Milutin Aleksić u intervjuu za Sportal pokušava da pronađe odgovore na neka pitanja, između ostalog, i zašto Aleksa Avramović nije dobio veću minutažu
“Drugi utisak su mi jako interesantne izmene Svetislava Pešića, koje negde zaista podsećao na trenera koji se prvi put susreo sa ovakvim situacijama, a ne na starog lica koji znamo kakve je teške momente pregrmeo. Ja mogu da komentarišem kako to izgleda, sigurno imamo neka pitanja koja bi on mogao da objasni, pre svega zašto se nije ni pokušalo sa uvođenjem Tristana u igru. Zašto se Vasa u drugom poluvremu, gde je opet zaista pokazao te slabosti koje su ga krasile na celom prvenstvu, drži na terenu a na klupi sedi jedan Avramović koji je jedan od najboljih agresivaca i ume da unese taj “boost” i te promene… To su neke stvari koje su čudne. Petrušev isto, i to što je igrao malo non-stop je u rotaciji bio izostavljen, a skok je falio“.
Već u duelu sa Turskom je dobijen prvi obris u kom pravcu bi Srbija mogla da nastavi turnir. Aleksić na svoja pitanja želi odgovore, treba priznati i da je Finska odigrala sjajan meč.
“Mene ovako kao nekog , da kažemo, analitičara negde nije iznenadila lošija partija Srbije, jer sam još protiv Turaka nagovestio neke slavnosti koje su se videle, ali ni blizu nisam bio ni u najluđim snovima nisam naslutio da će utakmicu otići u tom pravcu, da će Finska skoro celu utakmicu voditi i maltretirati naše igrače do te mere i takve neprijatnosti im praviti na terenu, da prosto Srbija i način na koji je igrala za mene bio apsolutno neprepoznatljiv. Počevši od ideja u napadu, gde se sve svelo na neko traženje Jokića, gde znamo da ne može više i da je već NBA negde pokazao da i Jokić, niti jedan igrač više ne može sam da dobije utakmicu. Prosto mora da se ekipa grupiše oko njega, mora da bude protok lopte bolji, ne može da se čeka zadnjih pet sekundi za realizaciju, košarka se mnogo ubrzala… I to nekako smo dozvolili...”.
