Bili Beron je u razgovoru za Flouter.net otvoreno govorio o svom periodu u Beogradu, iskustvima u Crvenoj zvezdi, prijateljstvima iz svlačionice, odlasku iz kluba, ali i razlozima zbog kojih je morao prerano da završi karijeru.
“Beograd nam je stvarno ostao u divnom sećanju. Vrlo brzo smo se osetili kao deo zajednice. Prve sezone smo živeli u Skadarliji (ako se tako piše, haha), i tamo je bilo veoma lako upoznati ljude i osetiti duh grada. Najlepši trenutak svakako je bilo osvajanje ABA lige. Najteži – osim perioda sa COVID-om – bio je onaj kada je Milan Tomić podneo ostavku. Bio sam tada kod kuće zbog rođenja mog prvog sina, propustio sam utakmicu protiv Krke, i stiže mi poruka od saigrača: „Tomić je dao ostavku u svlačionici.“ To me je baš pogodilo”, prisetio se Beron.
Na pitanje koji su mu saigrači ostali u najlepšem sećanju, Bili je izdvojio Džoa Reglenda, Stratosa Perperoglua, Filipa Čovića i Branka Lazića, uz napomenu da se sa njima povremeno i dalje čuje.
Što se tiče povratka u Crvenu zvezdu, Beron kaže:
“Nije bilo konkretne ponude. Bio sam otvoren za povratak, ali situacija se zakomplikovala kada je izbio rat u Rusiji. Morao sam da napustim Zenit, iako sam imao još dve godine ugovora. Tada vremenski nije „leglo“ – mislim da Zvezda jednostavno nije tražila igrača mog profila. Nije bilo ničeg ličnog, samo splet okolnosti.”
Penzionisanje je Beronu, priznaje, bilo izuzetno teško.
“Morao sam da završim karijeru zbog ozbiljnih problema sa laktom i neuspešnih operacija. Planirao sam da igram još tri-četiri godine, ali kad sam shvatio da više ne mogu da igram na istom nivou, znao sam da je vreme da stanem. Bila je to jako teška odluka, verujte mi.”
Ipak, Bili i dalje prati Crvenu zvezdu i ima poruku za navijače:
“Pratim Zvezdu i uvek im želim sve najbolje. Nadam se da ću uskoro doći na neku utakmicu. Zapravo, razgovaramo o mogućnosti da organizujemo „šutersku kliniku“ u Beogradu, što bi bilo sjajno.“
