Željko Lukajić je vrlo otvoreno i bez uvijanja govorio o situaciji koja je potresla Partizan nakon ostavke Željka Obradovića, jasno ističući da je najveća odgovornost na – menadžmentu kluba. Kao nekadašnji trener crno-belih i čovek koji decenijama poznaje prilike u srpskoj košarci, Lukajić je za “Sport Klub” izneo čvrst stav da zaposleni u klubu nisu smeli da dopuste da dođe do ovakvog epiloga.
“Šta da kažem osim veliko razočaranje. Da se dođe u situaciju da se jedna takva faca, u pozitivnom smislu, mogu tako da kažem jer smo prijatelji, natera na ovakav potez. Pa, probleme ako ih je bilo, trebalo je da rešavaju i ljudi u klubu, taj sportski menadžment. Mogli su sve da dozvole, ali ne i da dovedeš u pitanje nekoga koji je toliko veliki. Sa naše, trenerske strane, sa srpske, a da ne govorim sa Partizanove strane”, počeo je Lukajić.
Podsetio je potom na vreme pre povratka Željka Obradovića i šta je njegov dolazak tada značio za klub.
“Rezultata uvek imaš, ovakvih i onakvih, ali da se pogledamo u ogledalo. Da ŽOC nije došao, Partizan bi bio pred kolapsom. Njegovim povratkom, eto motiva, sponzora, navijača, sve živo. A mi, kao mi, sve brzo zaboravljamo. Pa, Partizan do juče nije bio ni učesnik Evrolige, ugašene mlađe kategorije, ma održavao se u životu dok se on nije vratio.”
Lukajić je zatim uporedio mentalitet i pristup Partizana sa Crvenom zvezdom, koja, prema njemu, deluje kao jedinstvena celina.
“Pogledajte koliko kašlju Barselona, Real, pa ništa, igra se, dok se ne napravi tim. To se ne radi tako lako. Tim nikada nije bio skup najboljih igrača. Kako je Crvena zvezda igrala protiv Olimpjakosa, e, pa to je tim. Ko god uđe da doprinos i svi na klupi skaču. Ako im pogledamo ‘si vije’, pa nemaju bolje od Partizanovih prvotimaca, a i mnogih drugih evroligaša. Ali način pristupa, ogromna razlika. Kao i kada pričamo o smrti, možeš da pogineš kao heroj i kao kukavica.”
Dotakao se i priča o “bušenju” trenera od strane igrača, ali je u prvi plan ponovo stavio odgovornost uprave.
“Uh, pa sad mnogi pričaju, igrači ga ‘bušili’. Ma, super, sjajno, baš zato pitam, a šta je činio sportski menadžment kluba ako takvom čoveku, stručnjaku neki rade takve stvari za milion, milion i po po sezoni. Šta bi bilo da je neko od srpskih igrača opalio nekog flašom po glavi. Uvek sam za to da smo mi u Srbiji pravi domaćini, ali… Majstori stranci, morate da naučite da se ovde, ovaj narod sekira. Ima drugačiji pristup prema klupskim bojama, košarci. Majstore, dobio si pare, ima da trčiš, a oni to ne rade. Imaju neke svoje vizije, filozofiju… Ne može niko da mi kaže, da im Željko nije objasnio kako se igra, šta želi od njih, da im hiljadu puta nije rekao da naprave taktički faul, izađu iz bonusa… Ma, dajte…”, poručio je Struja.
Osvrnuo se i na odbranu, povrede i profesionalizam igrača.
“A tek kako igraju odbranu jedan na jedan, posebna priča. Ali dođu po svoju platu. Onda samo 30 dana pred početak lige, pogledajte samo broj povređenih i ostalo. Napravili su sebi sindikat, čvrste ugovore, imaju sve. Još se čude što ih čovek opominje za mobilne telefone.”
