Dan prepun dešavanja za Partizan, sednica Skupštine nije donela promene, ali Predrag Mijatović sam podneo neopozivu ostavku. Takvu odluku saopštio nakon što je zbog jednog glasa ostao potpredsednik za sportska pitanja, ispostavilo se ne zadugo…
“Svi članovi upravnog odbora su dobili poverenje skupštine, i to je ono što me jako brine. Slažem se sa predsednikom kluba, Rasimom Ljajićem, da treba krenuti drugim pravcem, da je potrebno da se neke situacije koje su se dogodile u poslednja četiri meseca, srede. Ali pitam vas, pitam sve iz javnosti: Da li je to moguće? Ja mislim da je nemoguće. Ne zato što ja to hoću ili neću, nije bitno to. Mi smo u ova četiri meseca pokazali nešto što ne treba da bude fudbalski klub Partizan.“.
Sam priznaje da je odluku možda trebalo ranije da donese, ali nije. Rana mu je što je za transfer Andreja Kostića obavešten putem medija.
“Možda sam odluku da napustim klub trebao da donesem pre četiri meseca, kada sam prvi put sputan da rešim neke stvari. Za to vreme, kao potpredsednik za sportska pitanja nisam bio u prilici da donesem nikakvu odluku. Da li je to kreiranje nečega novog, da li je to potpisivanje nekog igrača, ili prodaja. Moram naglasiti da sam o transferu Andreja Kostića saznao putem medija, što je potpuno nenormalno i neprofesionalno. Za jedan veliki klub, neću reći da je to bruka i sramota, ali je bilo neočekivano.“.
,,Blagojević vraćen protiv moje odluke”
Smenjen na Mijatovićev mig, potom Srđan Blagojević vraćen protivno mišljenju tadašnjeg potpredsednika za sportska pitanja. Nema nameru da predlaže nekog novog, pa da ga ponovo preglasavaju.
“Čekao sam ovu skupštinu da bih video ko ima poverenje, a ko nema. Ja sam dobio poverenje skupštine, što me sa jedne strane raduje, ali sa druge strane me brine. Posle četiri meseca neslaganja i prepucavanja, čudno mi je da odjednom ništa to ne važi, sad smo svi OK?! Ja lično mislim da Srđan Blagojević nije adekvatan trener za jedan sportski projekat kakav je FK Partizan. To je moje lično mišljenje. U novembru sam ja bio taj koji je inicirao njegovu smenu i svi su prihvatili to. On je vraćen protiv moje odluke. Zamislite da ja predložim neko novo rešenje i ponovo budem preglasan“.
Nije lak čin podnošenje ostavke, Mijatović svojevoljno napušta funkciju potpredsednika za sportska pitanja. Zahvalnost navijačima, saradnicima, ljudima iz Skupštine na poverenju.
“Ja ne mogu da prihvatim nešto u šta ne verujem. I onda prepuštam drugim ljudima da donose odluke. Zahvaljujem se skupštini koja mi je dala poverenje, ali moram da podnesem ostavku, neopozivu. Mislim da ovo ne treba da ide dalje. Mislim da upravni odbor treba da dovede nekog novog ko to bolje radi, ko ima drugačiju viziju. Ja ne mogu dalje pod ovim principima. Mislim da Partizan zaslužuje da se smire strasti. Ja se samovoljno povlačim, zahvaljujem se svima, i navijačima i saradnicima“.
Povratak na to što pre nekoliko meseci Mijatović nije doneo odluku koju je saopštio danas.
“Negde sam shvatio da bi moj glas morao da ima neku specifičnu težinu. Tada sam shvatio jednu stvar koja je bila poražavajuća i zbog koje sebi ne mogu da oprostim što to nisam uradio pre četiri meseca“.
,,Glas političara Ljajića”
Za kraj je pecnuo svakog ponaosob, Mijatović na rastanku nikome nije ostao dužan.
“To je, u stvari, glas jednog političara koji je predsednik kluba, Rasima Ljajića. Glas potpredsednice Milke Forcan, koja, koliko znam, nikada nije vodila bilo kakvu fudbalsku ili sportsku organizaciju. Glas Vojislava Lazarevića, koji čak nije bio na tom Upravnom odboru, kao što nije bio ni danas na ovoj Skupštini, već je delegirao nekoga da ga predstavlja. Danka neću da stavljam u taj kontekst zato što je Danko igrao fudbal i ima iskustvo iz sporta, ali nema iskustvo u vođenju organizacije.“.
Neshvatljivo da je Srđan Blagojević vraćen, nije jedino što je Mijatoviću zasmetalo.
“Potpuno mi je bilo neshvatljivo da takav Upravni odbor donese odluku i vrati trenera kojeg smo u novembru smenili. Samo to, da ne pričamo o prodaji igrača i planiranju sledeće sezone. To je bila moja greška. Ne da je bila, nego sigurno jeste. Tada sam to trebalo da uradim, bez ikakvog problema. Ali dobro, nikad nije kasno.“
,,Ne kajem se, ponovo bih isto”
Bez obzira na sve, Mijatović se ne kaje što se prihvatio ovakvog posla.
“Apsolutno se ne kajem ni za jedan sat vremena proveden na stadionu i za sve ono što se dešavalo od trenutka kada smo ušli u klub, u oktobru, pa do današnjeg dana. Apsolutno ne. Sa svim tim teškim i manje teškim situacijama, sa svim izazovima kroz koje smo prolazili. Ne treba zaboraviti da smo bili jesenji prvaci. Ne treba zaboraviti da smo promovisali veliki broj mladih igrača. Ne treba zaboraviti da je vrednost ovog tima prošle godine bila mnogo manja nego što je danas. Postoji mnogo pozitivnih stvari. Ako je iko svestan kako funkcioniše fudbal, onda sam to ja.Na kraju, rezultat je taj koji definiše sve i koji u velikoj meri kreira vašu budućnost. Ako me pitate da li bih ponovo uradio isto, bez obzira na sva pozitivna i negativna iskustva koja sam imao u prethodnih godinu i po, skoro dve godine, odgovor je da“.
