Alesandro Pajola ovog leta je posle čak 11 godina napustio Virtus i pojačao Partizan, a njegov dolazak među crno-bele posebno je obradovao Sašu Đorđevića. Legendarni srpski košarkaš i trener odlično poznaje kvalitete italijanskog reprezentativca, kojem je svojevremeno pružio veliku šansu dok je bio veoma mlad.
„Mnogo mi je drago što je tamo! Zaslužuje svaki minut proveden na terenu, to je zlata vredan momak i igrač. Daće doprinos, kao što je već i dao na prvoj utakmici. Zna košarku, vole ga saigrači, cene treneri. Uvek daje 100 odsto sebe. Čuli smo se ovog leta. Zašto mi nemamo nekog takvog Pajolu? Zašto kod nas nekog klinca koji odigra dobro, neki trener ne istrpi kao što sam tad ja odlučio sa njim.“
Đorđević je upravo Pajolu iskoristio kao primer načina na koji bi klubovi trebalo da rade sa mladim igračima. Podsetio je i na Danila Galinarija, kojem je kao 18-godišnjaku pružena velika minutaža bez obzira na greške, jer je postojao jasan plan njegovog razvoja.
„Amerikancima sam u Milanu, kad je Galinari imao 18 godina, kazao: ‘On će igrati 30 minuta, budućnost je kluba i italijanske košarke. Biće u NBA i vi to morate da istrpite.’ Rekli su: ‘OK treneru, jasno nam je, nema nikakvih problema.’ I igra mali, igra loše, ali igra. Pa se trudi, pa igra dobro. I ne može drugačije da da izraste. Papajanis mi je igrao svaku utakmicu u grčkom prvenstvu u petorci, a neku i u Evroligi. Posle te godine je otišao u NBA i klub je uzeo za njega milion dolara.“
Đorđević smatra da sličan problem postoji i u srpskoj košarci, gde se, prema njegovim rečima, previše pažnje posvećuje Evroligi, dok se zanemaruju druga evropska takmičenja u kojima bi klubovi mogli da razvijaju igrače i stiču iskustvo.
„Ne bih tako analizirao, samo bih postavio pitanje ‘Zašto naše ekipe ne igraju evropska takmičenja?’ I zašto ne igraju sa jasnim ambicijama da probaju da osvoje neko od njih. Liga šampiona, FIBA Evrokup… Zašto su nam svima puna usta Evrolige? Svi se bavimo i svi smo stručnjaci samo za Evroligu. Čekajte malo, nemojte da preskačete stepenice! O čemu pričate? Pa, pokažite stručnost na nekim drugim nivoima.“
Za kraj, nekadašnji selektor Srbije ponovo je apostrofirao nedostatak prilika za mlade košarkaše, podsećajući da je tokom trenerske karijere gotovo svuda pokušavao da u ozbiljnu ulogu uvede makar jednog veoma mladog igrača.
„Zašto se bojimo da damo šansu mladima i pustimo ih da igraju? Pričate sa čovekom koji je u svakom klubu, bukvalno gde god sam radio, imao igrača od 18 godina u petorci. U svakom! Sa čovekom koji je tako naučen još kad je bio mlad igrač. Ja sam dobijao takvu šansu i znao da uz četiri iskusna igrača mogu nešto da doprinesem. Da ta ekipa neće biti slabija, da će kroz filozofiju koju su nas učili pobediti i izgubiti jednak broj utakmica sa mladim igračem ili bez njega. Ali, imali su ljudi viziju, momci su dobijali šansu i grabili je, borili se.“
