Godina ne može da prođe, a da Novak Đoković ne osvoji najmanje jedan turnir, rana faza oktobra je rezervisana za Peking. Kineska prestonica je po sedmi put ovekovečena, kontinuitet odavno uspostavljen.
,,To je dobro pitanje. Borbenost nije nešto sa čime se rađate. To je nešto što zaista mora da se izgradi. Mora da se razvija. Razvija se onih nedelja ili dana kada vas niko ne gleda. Kada vas svi gledaju na terenu, naravno, oni se ili dive ili kritikuju. Pretpostavljam da svako to vidi iz svoje perspektive i ima svoj sud o tome kako igrate, šta je trebalo da uradite, kako to radite. Poenta je da individualni sport poput tenisa zahteva 100 odsto posvećenosti i predanosti sportu, ne samo kada je u pitanju trening, već i kada je reč o celokupnom načinu života”.
Opšte je poznato da Đoković voli sve sportove, mada u tenisu se najviše ispašta. Loš dan jednako je poraz, prosta računica.
,,Uz svo poštovanje prema svim ostalim sportovima, mislim da postoje neki neverovatni sportovi, ja sam veliki ljubitelj sporta, ali mislim da ne postoji sport kao što je tenis. Ako se jednog dana ne osećate dobro, ispadate. Ne možete da sednete na klupu pa da neko uđe umesto vas i da vas zameni”.
,,Šta god, gubite i ispadate”
Propust nije dozvoljen na neču, naročito ne prašta Masters u Torinu. Niko vas ne pita zašto izgledate loše, Đoković je objasnio svoj doživljaj sporta.
,,Takođe je prilično surov sport jer se igra po nokaut sistemu. Imamo jedan turnir godišnje, a to je Završni masters u Torinu, gde postoji grupni format. Sve ostalo je nokaut. Ako izgubite u prvom kolu zato što jedno veče niste dobro spavali, imali ste trovanje hranom, šta god da je u pitanju, gubite i ispadate. Ali to je ono što naš sport čini tako zahtevnim i posebnim. Tako da, mislim da je dugačak odgovor na to pitanje zaista ta borbenost, posvećenost i taj neki duh koji se nikada ne predaje, a koji je zaista uvek uz mene. Kada sam na terenu, bez obzira na to ko je sa druge strane mreže, ja zapravo ništa ne poklanjam. Zaista guram sebe do samih granica, posebno kada igrate finala velikih turnira pred punim stadionom”.
Status je sa sobom poneo i odgovornost, Đoković se oseća drugačije jer javnost očekuje rezultat. U svemu navedenom pregršt je lepih scena, naravno.
,,Da, uvek osećam taj dodatni pritisak i značaj zbog privilegovanog statusa koji imam kada izađem na bilo koji turnir, na bilo koji teren na svetu, posebno u poslednjih, koliko god, pet godina. Ima nečeg veoma posebnog u izlasku na teren, kada ste to što jeste. Ljudi očekuju od vas da budete u svom najboljem izdanju. To donosi i dodatnu odgovornost”.
,,Predodređen sam za to”
Zahalan Bogu što mu je dozvolio da se nadmeće, Đoković se potrudio da uspešno izvede operaciju.
,,To je motivacioni faktor. Ako se ne osećate dobro, to vas takođe može opteretiti. Možete osetiti ogroman teret na svojim ramenima. Ali to je ono za šta sam predodređen. Zaista verujem da mi je Bog dao ovu priliku i talenat da budem to što jesam i da budem gde jesam. Zahvalan sam. Trudim se da ispunim svoju misiju i potencijal što je više moguće”.
Citira skoro na svakom turniru bivšeg košarkaša, uvek sa ponosom u očima Đoković pomene Kobija Brajanta. Inspirišu dodatno njegove izjave, dodatna su motivacija.
,,Ljudi dolaze iz cele Kine ili celog sveta da vas gledaju možda samo jednom u životu. Kobi Brajant je to umeo da kaže. Uvek je želeo da igra jer verovatno uvek postoji bar jedan ili više navijača koji dolaze možda po jedini put da vas vide kako igrate. Ne igrate samo za sebe; igrate za ljude, za sport. Mnogo više nosite na svojim leđima ako ste zvezda sporta”.
,,Radujem se tome”
Zanimljiv podatak, Đoković nikada do sada nije izgubio u Pekingu, ostao je neporažen i nakon novog finala. Još da dobije njihov pasoš i usavrši jezik, pa da zvanično postane i njihov državljanin.
,,Iskreno, uvek trudim se da podsetim sebe koliko je to posebno, koliko sam privilegovan. To takođe objašnjava zašto igram dobro u Kini i zašto se osećam dobro, jer me ljudi čine da se osećam kao da sam Kinez, kao da igram kod kuće. Jedino što treba jeste da naučim kineski, dobijem pasoš i onda smo mirni”.
Ako je neko sumnjao, sutra se pakuje kofer i putuje u Šangaj na Masters turnir. Tamo je takođe izuzetno cenjen i poštovan, mada je svuda isto.
,,Sutra putujem u Šangaj. Tamo ću nastupati i radujem se tome”.
