Prelazni rokovi u vreme stare Jugoslavije i tadašnje velike četvorke nisu bili za šalu, osetio je to na svojoj koži i Dejan Savićević. Zbog Crvene zvezde je odbio Hajduk i Partizan, zbog čega je, tvrdi u razgovoru za Sportal, trpeo posledice, poslat je u vojsku.
,,Nisu samo mene poslali, poslali su i Darka Pančeva. A da ne bi ispalo da su poslali samo nas dvojicu, jer smo bili najveće zvezde prelaznog roka te 1988, poslali su još neke, pa je bila plejada igrača koji su služili redovan vojni rok s nama – Zvonimir Boban, pokojni Vokri, Aljoša Asanović, Dragoje Leković… Bio sam u vojsci od 19. juna 1988. do 19. juna 1989, tačno godinu dana, dobro sam upamtpio taj datum. Mi smo imali sreće da smo u tom periodu imali jednog velikog čoveka Miljana Miljanića, koji je uspeo da u tom tvrdom sistemu malo omekša vojvsku, da nam posle te takozvane obuke dozvole da treniramo, pa je osnovao sportsku četu. Iako sam bio prvih desetak dana vojske u Beogradu, dobio sam prekomandu u Skoplje, samo zato da bi posle obuke mogao da dobijem prekomandu u sklopu Makedonije, tako je bilo pravilo, a to je bila neka vrsta kazne od Partizana i njegovih generala.”
Veliki transferi u to vreme su bili kao filmski režirani. Savićević otkriva i anegdote na dan potpisa za crveno-bele.
,,Kada je Cvele rekao, pošto je neko hteo da nas sprovede liftom – “ne, ne, idemo stepenicama” (osmeh)… Da se ne zaglavi lift i propadne transfer (osmeh)… Cvele je imao ljude u Fudbalskom savezu Beograda, pa je tražio da odradimo posao od prvog minuta. Prelazni rok je počinjao 18. i mi smo odma 18. posle ponoći potpisali. I Darko i ja. A već ujutru u pet sati su bile vojne kampanjole da nas hapse. Sve je bilo spremno, imali smo te dojave…”
