Džejlen Smit, Amerikanac sa hrvatskim pasošem, prošle sezone nije uspeo da se nađe u sistemu Željka Obradovića u Partizanu. Iako je bio plejmejker tima, njegov prostor za igru bio je ograničen. Međutim, sreću je pronašao u turskom Bahčešehiru, gde je pod palicom trenera Dejana Radonjića i sportskog direktora Nemanje Bjelice doživeo pravu košarkašku eksploziju. Smit je trenutno jedan od najboljih asistenta u Evrokupu, sa šest asistencija po utakmici, a u proseku beleži i skoro 12 poena.
“Ne pamtim kada sam imao ovoliko asistencija. Moram da se osvrnem na koledž. Ili možda u Nemačkoj sa Ludvigzburgom kada sam imao prosek četiri ili pet. Ipak, ne šest. Nikada”, izjavio je Smit u intervjuu za Eurohoops.
Upitan da li je ovo rezultat veće odgovornosti koju sada ima, Smit odgovara:
“Mislim da sam poslednji put imao plejmejkerske dužnosti kada sam bio u Ludvigzburgu. Bio sam glavni plej, zajedno sa još jednim momkom. U suštini situacija slična onoj kao ja i CJ trenutno. I pre nego što sam otišao u Bahčešehir, trener Dejan Radonjić i šef košarkaških operacija Nemanja Bjelica su jasno dali do znanja da žele da ja predvodim tim. Ja i Mateuš Ponitka smo doneli naše iskustvo iz Evrolige i naš IQ timu. Mislim da je ovo zaista pomoglo. Upućujemo momke da budu u dobrim situacijama i takođe pravimo pravo ‘čitanje’ za naše saigrače kad god imaju otvoren šut ili otvorenu poziciju ili kada je otvoren čovek bilo gde na parketu.”
Vrhunac sezone došao je protiv Hapoela iz Tel Aviva, kada je ostvario rekordnih 15 asistencija u jednoj utakmici. “Zasluga ide mojim saigračima. Objavio sam ovo na Instagramu da su svi pucali, svi su zakucavali. Nisam samo ja pronalazio momke, već oni koji su pravili šou. Sehmus, Akel, Tiler, Tai, Ponitka. Svi su doprineli tim asistencijama i kad god su bili otvoreni, šutirali su. Ne bih imao te asistencije da ti momci nisu pogađali. Znate, svi su oni prilično dobri strelci. Zahvalan sam svojim saigračima što su to omogućili i što su samo bili na pravom mestu u pravo vreme da ih ja pronađem.”
Govoreći o svojoj svestranosti, Smit kaže:
“Kritikovan sam da sam više dvojka. Mogu da igram to. To je ono što radim sa hrvatskom reprezentacijom kao ‘2’ i osećam se veoma prijatno. Ali mogu da igram pleja. Moja svestranost je zaista dobra sa tim. Lako mogu da igram plej i beka. Istina je da se osećam veoma prijatno kada igram ‘keca’. Samo znam da je moja uloga da budem vođa. Samo da vodim momke. Ne nužno glasnim, već vodećim primerom. Igrajući na pravi način. Mislim da je to verovatno moja najveća prednost. Da igram na pravi način sve vreme.”
Govoreći o svom odnosu sa trenerom Radonjićem, Smit ističe da je rad sa njim vrlo slobodan, posebno u napadu.
“On nam daje dosta slobode u napadu. Svi smo u odličnim odnosima sa njim. Na primer, ako pozove akciju i vidimo nešto drugačije, onda će nas naterati da promenimo plan. To je ono što želite od odnosa igrača i trenera. Trener koji vam veruje da pozvati pravu akciju ili će on napraviti akciju koju vidi i vi želite da idete sa njom. U defanzivi, glavno je da moramo da budemo tvrdoglavi, da se trudimo i da će nam sve u napadu biti mnogo lakše.Volim takve trenere. Imao sam takvog trenera u Ludvigsburgu. Pustio nas je da igramo slobodno u napadu, radimo šta god želimo. Ali kada je u pitanju odbrana, on je zahtevao određene standarde. Mislim da se dobro slažem sa takvim trenerima jer dobijam slobodu u napadu. Ne želim da se osećam uzdržano. Jako volim trenera Radonjića, čini da se osećamo dobro sa njim. Pusti nas da igramo. Radonjić ima određen način kada vežbamo. Ali u utakmici, to je vrlo slobodna situacija.” rekao je Smit.
