Gregor Balažic je deo slavne generacije Partizana koja je poslednji put osvojila titulu prvaka Srbije. Nekadašnji slovenački defanzivac nosio je crno-beli dres od januara 2015. do januara 2017. godine i za to vreme osvojio dve titule i jedan Kup Srbije. Danas, iz Beograda, gde i dalje živi, sa setom gleda na trenutnu situaciju u klubu i priseća se perioda provedenog u Humskoj.
„Lepa su mi sećanja na vreme provedeno u Partizanu, ali kada pogledam dokle je sada klub došao, bude mi teško, tužno… Žao mi je što je tako veliki klub došao u ovakvo stanje, ali verujem da će se situacija popraviti, samo n e znam kada.“
Interesantno je da je Balažic u početku odbijao ponude Partizana. Legendarni Ljubiša Tumbaković ga je dva puta zvao, ali on nije bio siguran da je to pravi potez za njegovu karijeru. Na kraju je ipak popustio i stigao u Beograd, a odmah je dobio zanimljiv zadatak od Tumbakovića.
„U prvi mah nisam hteo da dođem u Partizan. Dva puta me je zvao Tumbaković, ali sam ga odbio. Onda me je menadžer zamolio da odemo u Beograd i popričamo uživo sa ljudima iz kluba. Kada smo se već sve dogovorili, Tumbaković me je pitao: ‘Je l’ znaš ti ko sam ja? Sa mnom si razgovarao i dva puta si me odbio?’ Ja sam se izvinio i obećao da ću se iskupiti tako što ću rešiti prvi derbi. I stvarno, malo je falilo da se na Marakani protiv Zvezde upišem u listu strelaca, ali je Cvetković izbio loptu sa gol linije pri rezultatu 0:0.“
Pre nego što je stigao u Beograd, Balažic je bio na korak od selidbe u Škotsku, gde je trebalo da pojača Seltik i zameni Virdžila van Dajka. Međutim, kako je Holanđanin ostao u klubu duže nego što je planirano, transfer je propao.
„U zimskom prelaznom roku kada sam stigao u Partizan, postojalo je interesovanje drugih klubova, među kojima je bio i Seltik. Oni su čekali da prodaju Van Dajka u Sautempton i trebalo je da ga ja zamenim. Međutim, Van Dajk je tada ostao, prodali su ga tek na leto, a ja sam u međuvremenu izabrao Partizan.“
Pored Seltika, interesovanje za njega je pokazao i Kristal Palas, ali se splet nesrećnih okolnosti isprečio tom transferu.
„U oktobru 2014. su me zvali iz Kristal Palasa, ali to je bio nesrećni slučaj. Katanec me u septembru zvao na okupljanje reprezentacije, došao sam, imao sam neki problem sa mišićem i rečeno mi je da se vratim u klub i zalečim to do narednog okupljanja. Ja sam se lečio, ali sam jednu utakmicu bio rovit na klupi i dogovor sa trenerom je bio da uđem u igru poslednjih nekoliko minuta ako je baš frka, da odem u špic ako jurimo rezultat. Tako je i bilo. U završnici utakmice je bilo 0:0, ja sam ušao sa klupe i u poslednjim trenucima postigao gol za pobedu Karpata. E, možda je tada selektor Katanec pomislio – evo ga, ovaj povređen za reprezentaciju, a igra za klub… Posle toga nisam nikada bio u prvom planu. Kasnije u novembru je Slovenija igrala u Londonu, tada su me iz Palasa pozvali da dođem na razgovor, ali ja nisam bio na spisku i to je propalo. Tako je to u fudbalu, ko zna šta bi bilo.“
U periodu kada je igrao u Partizanu, Teleoptik je bio prepun mladih talenata koji su danas nosioci igre u evropskim klubovima. Među njima su Andrija Živković, Nikola Milenković, Dušan Vlahović, Saša Lukić i Darko Brašanac.
„Ma, ti klinci su bili sjajni. Svi su napravili velike karijere. Odmah se videlo da su materijal za najveća dela, bili su vredni, nisu bili umišljeni, znali su šta žele i radili su na tome. Oni su i posle Partizana nastavili isto tako, imaju važnu ulogu u svojim klubovima, kao i u reprezentaciji Srbije.“
Jedan od njegovih saigrača bio je i Nikola Milenković, koji sada igra u Premijer ligi. Balažic veruje da ga čeka još veći transfer.
„On će napraviti transfer u još veći klub od Notingem Foresta i to veoma brzo. U Seriji A je dobio preko potrebno iskustvo, sazreo je kao igrač, sa reprezentacijom je bio na tri velika takmičenja, što je za svaku pohvalu u njegovim godinama. Sećam se kako je bilo na Teleoptiku, gde je upijao sve savete od Bojana Ostojića i mene. Sva ta deca su bila prva klasa, sve su upijali kao sunđer, radili maksimalno, bili posvećeni, a kada je tako onda stigne nagrada.“
Nakon igračke karijere, Balažic je bio tehnički direktor Mure, ali se sada posvetio radu sa decom kroz sopstvenu fudbalsku akademiju u Beogradu.
„U Beogradu sam se uvek osećao prijatno, ljudi su me lepo prihvatili, stekao sam i prijatelje van fudbala. Supruga je iz Srbije, ima čuvaonicu za decu, pomogao sam joj da održi čas sporta i odatle se rodila ideja za Fudbalinjo. Deca imaju dobru energiju, neiskvarena su i lepo je raditi sa njima. Rešio sam da pokušam nešto ozbiljnije i pokrenuo sam akademiju fudbala, gde zajedno sa Slavenom Kovačevićem radim sa fudbalerima mlađeg uzrasta. Želja mi je da deci prenesemo svoja iskustva, fudbalsko umeće, ljubav prema igri i da im otvorimo put ka ostvarenju fudbalskih snova. Na treninzima koristimo srpski, ruski i engleski jezik, tako da deca kroz fudbal mogu da nauče i strane jezike, a to će im sve koristiti kasnije u životu.“
Iako je prošlo dosta vremena otkako je napustio Humsku, Balažic i dalje sa pažnjom prati dešavanja u Partizanu, nadajući se da će se klub vratiti tamo gde pripada.
