Balša Koprivica napustio je Partizan nakon četiri godine i po prvi put posle odlaska iz kluba otvoreno govorio o razlozima zbog kojih je odlučio da promeni sredinu. Iako je okončao epizodu u crno-belom dresu osvajanjem AdmiralBet ABA lige i domaćeg prvenstva, odluka da ode nije bila laka – posebno zato što je, kako sam kaže, želeo da ostane.
„Teško je biti potpuno iskren“, započinje Koprivica, a potom i potpuno otvara dušu:
„Najviše bih voleo da sam ostao u Partizanu. Ali, znajući kakva je situacija u klubu, kako sve funkcioniše, nisam mogao da ostanem i da ne igram. Ponudili su mi novi ugovor, na još tri godine, ali… Ostao bih da je situacija drugačija, da sam igrač sa ulogom. U godinama sam kada moram da igram.“ Izjavio je Koprivica za Meridian Sport.
U Evroligi je u tri godine nastupio na 36 utakmica, uz prosečno 7,3 minuta na parketu, dok je u domaćim takmičenjima beležio znatno značajniji učinak. Bio je jedan od najkorisnijih igrača u KLS-u, čak i lider u pojedinim momentima.
„Imam još dosta da pokažem. Recimo, u KLS sam pokazao da mogu i da šutnem, to sam uvek i imao u svojoj igri, ali ljudi su se čudili otkud sad to. Nekada davno nisam zakucavao, šutirao sam trojke. Ali, izrastao sam na 2.15 i završio sam u reketu.“
Iako nije uvek imao veliku minutažu, znao je da prepozna podršku publike i navijača.
„Ima dve vrste navijača. Pravi su oni koji su uvek uz nas, verni su, prate i poznaju igru. Njih sam uvek poštovao, jer oni poštuju one koji se bore. Mnogo mi je drago bilo na početku sezone kad su navijači skandirali moje ime. Dalo mi je vetar u leđa u teškim trenucima. Sećam se dobro utakmice protiv Dubaija. Bilo je čak i pomalo neprijatno, toliko su skandirali… Kad sam ušao, ne znam ni sam na koju sam energiju igrao, zaledio sam se. Bio sam spreman da poletim.“
Iako je prethodno leto bio jedini koji je ostao u ekipi, sada je među prvima napustio brod. Ipak, dok se tim menjao, Koprivica je pokušavao da olakša tranziciju novim igračima.
„Znao sam Karlika i Vašingtona od ranije, naravno i domaće igrače. Posebno sam strancima pokušavao da se nađem za sve što im treba. Na kraju je ispala veoma dobra sezona. Osvojeni su trofeji u ABA i KLS. Mogli smo bolje u Evroligi, ali…“
Nova stanica: Bahčešehir, klub u kojem će ga dočekati Nemanja Bjelica, Marko Barać i Mateuš Ponjitka.
„Bjelicu i Baraća poznajem praktično ceo život. Sa Bjelicom sam pre tri godine bio na pripremama reprezentacije, ali nisam ušao u 12. Baraća isto znam otkad sam bio mali. Blizak sam sa obojicom i van terena. Za Ponjitku ima zanimljivost. Nije se znalo da li će ostati, ali sam mu ja rekao da me sačeka, da ne kažem da sam ga nagovorio. Bahčešehir ima velika očekivanja naredne sezone. Stvarno pravimo dobru ekipu i imamo šansu da u Turskoj i na evro-sceni uradimo nešto.“
Iako će karijeru nastaviti u Istanbulu, Koprivica ne zatvara vrata povratku.
„Uvek je najlepše u svom klubu, u svom gradu. Ali, uslovi nisu takvi kakvi su mi potrebni. Ako nekada budu takvi, rado bih se vratio.“
