Složićemo se da Alen Smailagić predstavlja jedno od najintrigantnijih evroligaških pojačanja za narednu sezonu. Iako je u više navrata rekao da bi rado ostao u Kaunasu, tamošnji vetrovi promena su ga odneli na Apeninsko poluostrvo, u Bolonju.
Opšti utisak je da je Virtus odradio jako zanimljiv dosadašnji deo prelaznog roka, čeka se da ga zaokruži još jedna petica. Upravo Smailagić, uz Karsena Edvardsa, predstavlja jedno od najzvučnijih pojačanja italijanskog šampiona. Pored njih dvojice, u Bolonju su u dosadašnjem toku leta stigli Luka Vildoza, Derik Olston, Karim Jalov, Abrama Kanka i Saliu Nijang.
Lokalni mediji ga već najavljuju kao veliku stvar u Bolonji. Tamošnji Bolonja Basket je za srpskog centra napisao da ,,bez lažne skromnosti, Smailagić možda najbolje oslikava novu filozofiju crno-belog sveta”.
Novinari ovog lista srpskog centra nazivaju obrnutim globtroterom, nekim ko se prvo zaputio u Sjedinjene Američke Države, potom vratio da se dokaže u Evropi. Hvale njegove igračke mogućnosti, fizikalije, činjenicu da može da igra na pozicijama četiri pet, bude podjednaka pretnja iz reketa, ali i sa distance.
Zanimljivo je to što je Smailagić posle američkog iskustva došao da radi sa trojicom trenera koji možda na neki način i najbolje reprezentuju tradiciju evropske trenerske škole. Tri godine saradnje sa Željkom Obradovićem su velika škola, Andrea Trinkijeri mu je pomogao da se dodatno razvije, sada ćemo videti kako će mu leći rad sa Duškom Ivanovićem u novoj sredini.
Očekivanja su visoka, zaradio je silne komplimente na račun svog ofanzivnog repertoara, očekuje se da u Virtusu postane još bolji defanzivac. U svakom slučaju, za lokalne medije, Smailagić je jedinstven igrač.
,,Tihi vođa u svim svojim skorašnjim iskustvima na visokom nivou, uključujući i Evroligu, Smailagić svakako predstavlja taktički unikum kakav se ne propušta.”
