Mirko Milićević bivši je srpski i jugoslovenski košarkaš. Igrao je na poziciji centra i tokom karijere promenio je veliki broj klubova širom Evrope. Važio je za jednog od najsnažnijih centara u jugoslovenskoj košarkaškoj ligi.
Kao dečak, prvo je igrao fudbal u Gajdobri, ali pošto mu je noga naglo porasla, nije mogao da nađe kopačku sa brojem 51. Nakon toga je igrao rukomet, gde je sa lakoćom postizao preko 15 golova. Pošto nije mogao da trpi batine, prelazi da trenira za lokalni košarkaški klub Hercegovac iz Gajdobre sa 14 godina.
Ranko Žeravica ga je zapazio i odmah želeo da ga dovede u Crvenu zvezdu. Godinu dana kasnije dolazi u juniorski tim Crvene zvezde, gde su mu treneri bili Duško Vujošević, Zdravko Kubat i Goran Miljković Finac. 1982. godine dolazi do seniorskog tima, a Ranko Žeravica ga odmah ubacuje u vatru, pa je sa svega 17 godina čuvao najboljeg strelca lige Predraga Benačeka, koji mu je dao samo 6 poena. Iako je već dve sezone bio deo seniorske ekipe, sa juniorima Crvene zvezde osvaja jugoslovensku titulu 1984. godine.
Od tada je stekao reputaciju dobrog odbrambenog igrača, a zbog visine od 211 centimetara i težine od 130 kilograma dobio je nadimak Zver. Sada je pričao za Meridian Sport.
“Najbolja reprezentacija koju smo ikad imali! Toliko mi je srce puno… Jokić – druga planeta! Ekipa koja ima njega i Bogdanovića, plus moji mama i tata… Nemam dilemu – najmoćniji tim koji smo imali u istoriji. Ne pričam o periodu samostalnosti, nego i od vremena Jugoslavije. Imali smo velikih igrača, ali nismo kao što je Nikola Jokić. Čovek uvodi novi sport! Nekom od ovih bogataša može da padne na pamet da napravi novi sport. Ovo njegovo boksovanje lopte – to su fantastične ideje. Meni se javljaju Grci, pa pitaju da li je Jokić naslednik Milićevića… Ja jesam davao mnogo, ali nikada nisam video sličnu viziju košarke, niti je video NBA do dolaska Nikole u Ameriku. Igrao sam sa Rađom, Divcem, Petrovićem, ali igrač kao Jokić je nešto potpuno drugačije”, počeo je Milićević intervju.
Skinuo je kapu najboljem na svetu – našem, a svetskom: Nikoli Jokiću.
“Posle svih ovih napora, on se pojavio i odazvao pozivu selektora. Svaka mu čast! Koliko će se dalje javljati, ne znam, ali mislim da je sada idealan trenutak da osvoji zlato. Meni bi srce bilo puno”, rekao je Milićević.
Teklo je sa košarkaškog izvora iz Gajdobre, a usta Milićevića bila su puna hvalospeva za Pešićeve izabranike.
“Dalje, Tristan Vukčević! Takva eksplozija, da je to neverovatno. Sa ocem sam mu igrao i kućni smo prijatelji. Mene neko da pita Tristan Vukčević ili Filip Petrušev, istog trenutka bih rekao Tristan! Visok 215, trči, može da pogodi iz daljine. Fantazija”.
Poslednji ples će odigrati nišlijski meraklija – Stefan Jović!
“Uvek bih ga imao u ekipi, jer znaš šta može da ti da. Nije siledžija, može da prodre, da pogodi – borac je! Videćemo šta će biti sa Micićem, ali mislim da možemo i bez Vase”, zaključio je Milićević.
Ceo intervju možete pročitati OVDE
