Ognjen Ugrešić je postao jedno od najzanimljivijih imena nove generacije Partizana, a njegova priča zaista podseća na fudbalsku bajku. Momak rođen 2006. godine iz Kikinde u rekordnom roku prošao je put od kadeta do prvotimca crno-belih i sada je već deo reprezentacije Srbije. Najlepši trenutak za mladog vezistu usledio je kada je Dragan Stojković Piksi objavio spisak za duele protiv Letonije i Engleske, a na njemu se pojavilo i njegovo ime.
“Bio sam u Kikindi kod roditelja. Kad sam se probudio, petnaestak minuta kasnije pojavila se ta vest, odnosno spisak. Neverovatan je osećaj. Presrećan sam i to je sigurno dodatni podstrek da još jače radim“, rekao je Ugrešić za Glas Srpske.
Pre nego što je stigao do seniorskog nacionalnog tima, mladi vezista je nastupao za kadetsku i omladinsku reprezentaciju Srbije, ali ne i za mladu selekciju.
„Na treningu sam se povredio pa sam morao da se vratim u klub da se oporavljam“, podsetio je Ugrešić šta je sprečilo njegov debi za Orliće.
Jedan od upečatljivih trenutaka vezan je za čuvenu fotografiju nastalu u pobedi protiv ukrajinske Oleksandrije u Humskoj.
„Osećamo klub, deca smo Partizana i prošli smo sve. Znamo kako je bilo ranije. Mi smo u ovom trenutku tu i borimo se za Partizan. Znoj i krv dajemo za grb ovog kluba. Navijači su to prepoznali, emocije ne mogu da se sakriju. Hemija u ekipi je sjajna. Sve kreće od svlačionice“, kazao je Ugrešić, koji je potom nastavio:
“Prenosi se to i na teren. Na Teleoptiku svi jedni druge podržavamo i svi smo zajedno. Bukvalno nema da neko nekog ne voli, baš se svi volimo. Na terenu se to vidi, lepo i igramo. Što se tiče te čuvene proslave, nekako spontano je došla. Moja je ideja. Video sam to, tu proslavu u Nemačkoj, na utakmici Lajpciga ili Ajntrahta, ne mogu da se setim u momentu. Rekao sam to Jovanu Miloševiću i Vanji Dragojeviću, ako neko od nas trojice postigne pogodak da uradimo tu proslavu. Ko da gol, sedne na noge ove druge dvojice kao na prestol. Joca (Milošević) je dao gol, stali smo nas trojica i svi ostali su stali iza nas i stvarno je slika ispala fenomenalna. Još je Aranđel Stojković stavio kao krunu strelcu. Desilo se spontano, super je ispalo. Biće nam to jednog dana lepa uspomena.“
Posebno mesto u njegovim sećanjima zauzimaju golovi protiv AEK-a i Oleksandrije.
„Oba pogotka su mi draga, ali ako bih morao da biram za nijansu mi je draži onaj protiv AEK-a, jer je to bila prva evropska utakmica pred punim stadionom JNA. Osećaj je bio neverovatan. Sam dolazak kad smo autobusom prolazili kroz tu masu navijača. Ljudi su nam svirali, davali podršku. Evo i sad sam se naježio dok ovo pričam. Ceo život smo živeli za to i čuli smo taj huk sa tribina. Eto ja sam dao taj prvi gol i otrčao do tribina i to je bilo ispunjenje sna“, priznao je Ugrešić i dodao:
„Nenad Stojaković me je prekomandovao na prednjeg veznog. Prepoznao je to da mogu da dobro napadnem prostor, da mogu da budem bliže golu, ali mogu i da se vratim nazad, kao „osmica“ da sve zatvorim. Ima me i van i u protivničkom šesnaestercu“.
Poslednji evropski meč protiv Hibernijana u Škotskoj ostavio je poseban utisak na mladog fudbalera.
„To je nešto neverovatno. Tribine su strme, blizu su, kao i ljudi, super je bilo. Proradi adrenalin kada to čujete. Baš smo pričali između sebe o toj atmosferi. Oduševila nas je. Stvarno je bilo lepo igrati na tom stadionu. Nažalost, nismo prošli… Protiv AEK-a je slično bilo. Falilo nam je malo sreće. Bio je to pravi rolerkoster emocija, prvo sreća, pa nervoza zbog primljenog gola, pa ponovo sreća i na kraju tuga, ali šta da se radi. Sve je to sport, odnosno fudbal“, prisetio se Ugrešić.
U hijerarhiji kapitena, Ognjen je treći, posle Vanje Dragojevića i iskusnog Bibarsa Natha.
„Zahvalan sam Upravi i treneru što veruju u mene da su mi dali privilegiju i čast da budem jedan od ljudi koji nose traku ovog velikog kluba“, kazao je Ugrešić.
Saigrači ga prate u stopu, ali sa dvojicom je posebno blizak.
„Sa Vanjom se znam ceo život. U početku se nismo nešto puno družili, ali vremenom smo sve više i više bili zajedno i postali smo najbolji drugari. Zajedno smo u sobi, Vanja, Joca i ja. Kad je Joca Milošević došao stvarno smo se Vanja i ja lako zbližili sa njim. Bukvalno po ceo dan smo zajedno i na „Teleoptiku“ i van njega“, naglasio je Ugrešić.
Prisetio se i jedne anegdote sa priprema kada mu je cimer bio upravo Dragojević.
„Bili smo u kadetima još, na nekim pripremama. Vanja i ja smo bili u sobi. Igrali smo uz neku pesmu na zvučniku. U jednom momentu Vanji je zvučnik ispao na televizor i slomio ga. Probali smo to da sakrijemo, sobarice su to prijavile treneru, pa smo bili dobro „izribani“. Lekcija više“, kazao je Ugrešić.
Nedavno je Partizan produžio ugovore sa svojim najtalentovanijim igračima, a Ugrešić je stavio potpis do 2030. godine, uz otkupnu klauzulu od čak 15 miliona evra.
„I to je jedan podstrek za jačim treninzima. Nije nam ta klauzula toliko u glavama, ni meni, ni ostalima koji su produžili ugovore. I dalje smo na zemlji sa obe noge. Ne dižemo se u nebesa“, kazao je Ugrešić.
