Savo Drezgić je iz nedelje u nedelju sve važniji deo Megine priče, a njegov put od Partizanovog tinejdžerskog talenta do jednog od ključnih igrača beogradskog razvojnog sistema danas deluje gotovo prirodno. U trenutku kada se mnogi mladi igrači izgube između želje za velikom scenom i potragom za pravim okruženjem, Savo vrlo jasno ističe da je napravio najbolji mogući izbor za sebe.
Od prvog trenutka kada je stigao u Megu, bilo je jasno da ovaj plejmejker ima i mentalnu i košarkašku strukturu da brzo pronađe svoje mesto. Ali, ono što njegovu priču čini snažnom jesu njegove reči, koje ostaju centralni stub celog narativa.
„Čvrsto verujem da je dolazak u Megu najbolji potez koji sam mogao da napravim. Već se pokazalo da je Mega jedan od najboljih klubova na svetu što se tiče razvoja mladih igrača. Svake godine klub izbaci nove talentovane igrače i odluka zaista nije bila teška. Bolji potez nisam mogao da napravim“, rekao je Drezgić.
Dolazak iz Partizana, gde je kao 16-godišnjak debitovao u seniorskoj konkurenciji, i iskustvo na Univerzitetu Džordžija, stvorili su snažnu osnovu. Ipak, povratak u Srbiju i ulazak u Megu promenili su dinamiku njegovog razvoja. Kada govori o tome, Savo ne beži od iskrenosti — jasno je da su mu prve utakmice poslužile kao period prilagođavanja.
„S obzirom da u Americi nisam mnogo igrao, trebalo mi je nekoliko utakmica da se prilagodim i naviknem na ovdašnji sistem. Olakšavajuća okolnost mi je bila ta što sam veliki broj igrača već poznavao, to mi je olakšalo proces adaptacije na sistem i vrlo brzo sam uhvatio ritam i sve je bilo kako treba“, naveo je on.
Najveća vrednost Meginog modela uvek je bila individualizacija treninga, a Drezgić to jasno potvrđuje.
„To je veoma važno u mojim godinama prilikom prelaska u ozbiljnu košarku. Jako je bitno obratiti pažnju na te detalje što se tiče napada, odbrane i tehnike. Takođe, u Megi se trenira dva puta dnevno dok se u drugim klubovima trenira jednom dnevno. Veći evropski klubovi jure rezultate i ne posvećuju toliko vremena radu sa mladim igračima dok je Mega tome maksimalno posvećena“, dodao je on.
Kada se sve to spoji sa talentom, učinak ne izostaje. Protiv Bosne u ABA ligi upisao je 24 poena uz pet skokova, četiri asistencije i dve ukradene lopte — što je donelo MVP priznanje kola. I tu je opet stavio tim ispred sebe.
„Drago mi je što sam dobio takvo priznanje. Međutim mnogo važnije od toga je da ostvarujemo pobede i napredujemo iz utakmice u utakmicu, a nagrada će uvek doći ako pobeđujemo i ako je energija u ekipi dobra. Samim tim ceo tim će igrati bolje, ali svakako što se samopouzdanja tiče, nagrade prijaju“, rekao je Drezgić.
Poziv na širi spisak reprezentacije bio je samo logičan sledeći korak.
„Osećaj je sjajan, definitivno san svakog deteta. To je tek početak i siguran sam da ću ubuduće biti deo reprezentacije, ako nastavim da treniram i radim naporno“, zaključio je.
