Drugi put u par dana Srbija je nadigrala Mađarsku, posle olimpijskog, Uroš Stevanović je kao selektor uzeo i evropsko zlato. Na putu do evropskog trona Delfini su imali samo jedan poraz u utakmici koja nije imala rezultatski značaj.
Kad je trebalo ući u finale, potom i osvojiti zlato naša reprezentacija je prikazala vrhunski vaterpolo. Njihov put ka najsjajnijem odličju je čisto herojstvo, pošto nam Stevanović otkriva sa kakvim se problemima ekipa suočavala uoči polufinala sa Italijom i finala protiv Mađarske.
„Na dan utakmice sa Italijom sedmorica igrača kreću sa povraćanjem, dijarejom i temperaturom oko 3-4 ujutru… Na jutarnjem treningu bilo je osam od 15 igrača. Samo nas četvorica iz stručnog štaba. U toku dana je i Ćuku pozlilo. Svi su igrali sa tim simptomima. Jakša povraćao na rasplivavanju.”
To je mentalitet naših ratnika iz bazena. Nisu tražili izgovore, iako su mogli. Stisnuli su zube i pokazali ih rivalima u završnim borbama. Pred finale je iz tima ispao Miloš Ćuk, to se zaslugom drugih nije osetilo.
„Posle utakmice svi još gore. Ćuk temperatura 40, dobio je i Manda temperaturu. Ćuk i Glušac nisu ni trenirali između polufinala i finala. Zato, veliko hvala medicinskom timu, doktoru Vladi Marjanoviću i fizioterapeutima Vladi Radoviću i Aleksi Nikoliću. I zahvalnost Veljku Gudelju i Tesla mediki za 24-časovnu pomoć u nameri da se izborimo sa svim problemima u poslednja četiri dana.“
Osvajanje evropskog zlata je podvig sam po sebi. Kad znamo ono što sada znamo – još veći. Posle svega možemo samo da se zahvalimo našim herojima na načinu na koji su reprezentovali Srbiju. Delfini, hvala!
