Miško Ražnatović ponovo se našao u fokusu košarkaške javnosti, ali ovoga puta ne zbog transfera, pregovora ili zakulisnih detalja evropskog tržišta igrača, već zbog jedne objave na društvenoj mreži X koja je u određenom trenutku izazvala snažne reakcije navijača, medija i sportskih radnika. Sve se dogodilo u periodu kada je Partizan prolazio kroz izuzetno težak rezultatski niz, a atmosfera oko kluba bila napeta i puna nezadovoljstva.
Ražnatović je tada na društvenim mrežama objavio poruku kojom je aludirao na raniju izjavu trenera Željko Obradović, koji je bio iznenađen činjenicom da igrači u svlačionici koriste mobilne telefone. Iako je, po sopstvenom priznanju, namera bila šaljiva i bez ikakve zle pozadine, objava je shvaćena kao provokacija i kritika u vrlo osetljivom trenutku za klub.
Tvit je dodatno dobio na težini zbog istorijskog konteksta – poređenja sa 2005. godinom, kada je Obradović kao selektor reprezentacije Srbije i Crne Gore održao čuvenu konferenciju za medije o ponašanju pojedinih reprezentativaca. Upravo taj momenat učinio je da se objava tumači mnogo ozbiljnije nego što je njen autor očekivao.
Nekoliko meseci kasnije, Ražnatović je odlučio da javno objasni šta mu je bila namera i da preuzme odgovornost za reakcije koje su usledile. Njegove izjave ostale su u potpunosti nepromenjene:
„Dolazi taj momenat gde Partizanu baš nije išlo i ja sam napravio, moram da priznam, priličnu nesmotrenost. Bez ikakve zle namere, bez ikakve ideje da napadam Željka. Jednostavno, kao što svi znaju, moji ‘tvitovi’ su veoma šaljivi. Objavio sam tvit u kojem sam poredio nešto od pre 20 godina. Uopšte nisam očekivao da će to izazvati veliku pažnju javnosti. Moram da kažem u svoju odbranu da mi je kasnio let iz Dubaija i da sam tri sata bio na aerodromu, ne znajući šta ću od sebe. Bio sam malo aktivniji na tviteru i to je definitivno najveća glupost koju sam napravio.”
Ove reči izgovorio je u emisiji Super indirektno kod Popa i Milana, gde je dodatno naglasio da nije imao nikakvu skrivenu nameru, niti želju da ulazi u sukob sa trenerom koji ima ogroman ugled u evropskoj košarci.
Ražnatović je potom govorio i o sopstvenom načinu komunikacije sa javnošću, koji je godinama prepoznatljiv po ironiji, zagonetkama i aluzijama:
„Čovek se uči dok je živ i sigurno se više neću truditi da budem duhovti. Ko hoće da to pogleda sa objektivne strane, on će da vidi da sam isto reagovao kada je Barcokas napao Petruševa. Tada sam ga uporedio sa Lujem XIV. Onda mislim da su moje zagonetke na tviteru donele mnogo toga dobrog – pričalo se o transferima. To je moj način komunikacije, zbog kojeg imam najveći broj pratilaca od svih agenata.”
Ipak, reakcije koje su usledile nakon spornog tvita očigledno su ga iznenadile više nego što je očekivao. Kako je sam istakao, objava je imala ogroman domet, a poruke koje je dobijao bile su brojne i često vrlo emotivne.
„Iskreno, nisam očekivao da će se neko baviti time, da će uopšte primetiti. Preko milion ljudi je videlo taj tvit. Dobio sam stotine poruka. Sa Željkom nisam govorio o tome, koliko znam, on to ne čita, kao što je više puta i rekao. Žao mi je što sam to uradio jer sam iznervirao veliki broj ljudi, a za tim nije bilo nikakve potrebe. To je bio trenutak neuspešnog pokušaja da se bude duhovit.”
Na kraju, Ražnatović je priznao da je iz cele situacije izvukao pouku i da će ubuduće biti znatno oprezniji u javnim istupima, svesan koliko jedna poruka može da utiče na javno mnjenje u svetu košarke.
„Moji ukućani i prijatelji znaju da sam se zbog tog tvita udario rukom po glavi i rekao ‘Bože, šta sam uradio?’ Naučio sam.”
