Marko Barać, jedan od najperspektivnijih mladih trenera iz Srbije, radi odličan posao u istanbulskom Bahčešehiru, sa kojim je već u prvoj sezoni počeo da ispisuje važne stranice klupske istorije. Njegov tim je završio kao drugoplasirani u grupi A Evrokupal, dok se u izuzetno jakom prvenstvu Turske nalazi na visokom četvrtom mestu, odmah iza velikana kao što su Fenerbahče , Bešiktaš koji vodi selektor Srbije Dušan Alimpijević, kao i najvećeg iznenađenja sezone Trabzonspora.
Govoreći o radu srpskih trenera u inostranstvu, Barać ističe da je upravo znanje stečeno u domaćoj košarci jedan od ključnih razloga njihovog uspeha.
„Rekao bih, pre svega, da smo svi prošli dobru školu, tu srpsku trenersku školu i iskustvo koje smo stekli u našoj zemlji, u našem gradu, radeći sa našim igračima nam dosta pomaže kada izađemo u inostranstvo. Sa druge strane, turski narod je jako strastven i jako voli sport. Puno se u sport ulaže, odlična je infrastruktura, uslovi su fenomenalni i sve to nam na jedan način olakšava rad. Takođe, mentalitet je sličan. To su sve neke kockice koje mislim da se slažu kada je u pitanju rad naših trenera na ovom podneblju, pa isto tako i moj“, rekao je Barać za Sportal.
Nekadašnji trener Mege ističe da su uslovi za rad u Megi bili odlični, ali prilagođeni razvoju mladih igrača.
„Kada je rad u Megi u pitanju, što se tiče uslova, oni su sjajni, ali su prilagođeni za uzrast i za profil tih igrača. Oni tamo imaju apsolutno sve što im je potrebno, bez razbacivanja nekim luksuzom koji bi ih naveo na pogrešne navike i zaključke. Sjajno je to izbalansirano kada je Mega u pitanju, uslovi su stvarno bili fantastični.“
Sa druge strane, naglašava da je infrastruktura u Turskoj na izuzetno visokom nivou.
„Što se tiče uslova u Turskoj, to je sve na najvišem nivou. Kada su u pitanju klubovi, ne samo oni koji igraju evropska takmičenja nego i ostali klubovi Superlige, a po onome što sam video i iz druge, odnosno oni to zovu Prva turska liga, uslovi – od hala, trenažnih dvorana, putovanja, hotela, svega onog što je neophodno za vrhunski sport, sve je na najvišem mogućem nivou. Ja sam radeći ovaj posao dosta putovao i obilazio druge zemlje i video kakvi su uslovi tamo, Turska je ipak po svemu za jedan stepenik iznad. To prija vrhunskim igračima, internacionalcima i svi jedva čekaju da dođu u Tursku da žive i rade.“
Barać se prisetio i perioda kada je sa Megom vodio bitke protiv beogradskih velikana, Partizana i Crvene zvezde.
“Pre svega, velika je razlika u količina rada koju u Megi možete da uložite. Taj takozvani sedmični ciklus, jedna utakmica nedeljno, ostavlja puno prostora za svaku moguću vrstu rada, koji je toj deci neophodan. Od rada na telu, rada na unapređivanju tehničkih elemenata, pripreme utakmica. Puno je vremena i prostora da se objektivni kvalitet ekipe prebaci na teren. Mislim da smo to radili na sjajan način. Kada su u pitanju utakmice protiv tih najvećih, najveći izazov nije kako motivisati, nego kako držati strah. Kako pripremiti ekipu da, pošto je ipak objektivno ogromna razlika u kvalitetu, u iskustvu, da strah ne parališe momke na način da ne mogu da iskažu talenat. Suprotno od toga, kada se uradi psihološka priprema na način na koji je potrebno, onda oni mogu da raskošan talenat, tu poletnost, glad, da iskoriste na najbolji način i možda ponekad, kao što se dešavalo, uhvate na spavanju naše velikane. To se dešava, to će se dešavati sa Megom i u budućnosti.”
On ističe da je najveći izazov protiv najjačih timova bio psihološke prirode.
„Kada su u pitanju utakmice protiv tih najvećih, najveći izazov nije kako motivisati, nego kako držati strah. Kako pripremiti ekipu da, pošto je ipak objektivno ogromna razlika u kvalitetu i iskustvu, strah ne parališe momke na način da ne mogu da iskažu talenat. Kada se uradi psihološka priprema na pravi način, onda oni mogu da raskošan talenat, poletnost i glad iskoriste na najbolji način i možda ponekad, kao što se dešavalo, uhvate na spavanju naše velikane.“
Dotakao se i promene snova kod mladih košarkaša, koji danas sve ređe kao cilj vide igranje za večite rivale.
„Nisu kriva deca koja to sanjaju, jer sanjaju ono što negde vide. Činjenica je da se prohodnost u NBA mnogo povećala u odnosu na vremena kada se sanjalo o Partizanu i Zvezdi. Nasuprot tome, prohodnost u naše najveće timove se smanjila. Jednostavno, Evroliga je sport za sebe, visoko kompetitivno takmičenje koje vrlo teško trpi pravo na grešku, a svaki mladi igrač mora da ima pravo na grešku.“
Na kraju, Barać ističe da savremena košarka donosi nove izazove, ali i potencijalne prilike.
„Veliki su izazovi ne samo za našu nego i za evropsku košarku generalno. Iz toga treba da se izvuče maksimum, posebno iz koledž košarke koja odvodi veliki broj igrača. Možda to ipak bude neki poligon gde bi oni igrali umesto da sede. Videćemo kada se taj prvi talas igrača vrati kako će izgledati, možda bude i nekog benefita. Situacija je takva kakva jeste i iz nje treba izvući ono najbolje.“
