Vanja Marinković nije mogao da sakrije emocije tokom dirljivog oproštaja od Duška Vujoševića u Beogradskoj areni. Kapiten Partizana bio je među onima koji su najteže podneli odlazak legendarnog trenera, čoveka koji mu je pružio priliku na samom početku profesionalne karijere i ostavio dubok trag, kako u sportskom, tako i u ličnom smislu.
Marinković je upravo pod Vujoševićevim vođstvom priključen prvom timu Partizana 2014. godine, kada je kao junior dobio šansu da trenira i igra sa seniorima. Taj period ostao mu je u posebnom sećanju, a tokom emotivnog obraćanja jasno je pokazao koliko mu je legendarni trener značio.
„Imao sam poseban odnos sa Duškom u tom kratkom periodu u kom smo sarađivali. Ja sam se priključio prvom timu 2014. i priveo celu jednu sezonu sa njim. To je bio moj najbolji period u karijeri. Njemu sam najzahvalniji za ovo što sam danas. Imali smo i odličan odnos privatno, on je jedan od prvih koji su me zvali nakon moje povrede i operacije. To dovoljno govori o njemu i našem odnosu.”
Kapiten Partizana posebno je istakao da je Vujošević bio uzor generacijama mladih igrača, koji su sanjali da upravo on bude njihov trener.
„San svih klinaca koji su trenirali košarku bio je da im Dule bude trener. Meni se taj san ostvario. On je najzaslužniji čovek što sam postao igrač, ali ne samo ja, već i Novica Veličković, Bogdan Bogdanović, Milenko Tepić, Vladimir Lučić, Dragan Milosavljević, Davis Bertans, Jan Veseli, Žorfi Lovernj. To su momci sa kojima sam ja počinjao, to je samo deset imena, a ima ih sigurno još stotine. To samo govori o Duletu“ rekao je kapiten Partizana.
